Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 1115
    Пратите нас

    Не знамо тачно какве би могле да буду мере Европског парламента, али могу да забране новинарима Спутњика да путују у државе ЕУ и да праве „црне листе“, рекао је Душан Пророковић поводом извештаја Европског парламента у којем је Србији препоручено да „преиспита аранжман“ који омогућава пласирање „дезинформација из Кремља“ преко Спутњика.

    Притисак Брисела је наставак старе кампање која је почела против ТВ Раша тудеј још 2012, а сада је дошло и до Спутњика, каже професор Факултета за дипломатију и безбедност. Њима смета други угао гледања на међународне односе. Знамо да је Спутњик под притиском у неким земљама Балтика и западне Европе, а сада се и Србији препоручује да води такву политику.

    „То је само доказ да Спутњик ради свој посао, не би им сметао да је утицај мањи и да је слушаност и гледаност нешто слабија. Ипак, ово можемо да доживимо и као најаву да могу да уследе неке конкретне мере”. каже Пророковић.

    Пророковић каже да ову препоруку Европског парламента треба посматрати у ширем контексту. Наводи да треба обратити пажњу на руског и америчког председника, састанак кинеске делегације са Блинкеном, одговора кинеског Министарства спољних послова Европској комисији и на одлуку турског председника да дератификује Истанбулску конвенцију.

    „То нам све говори да ови незападни актери посматрају демократију, људска права и слободе и све политичке процесе својим очима. Нема више америчког монопола да нам они саопштавају шта је демократија а шта није, шта је слобода медија, а шта не. Неће више одређивати те неолиберарне дефиниције како ће понашање које земље бити тумачено и како ће онда бити категоризовано“, нагласио је Душан Пророковић.

    Запад нема монопол на истину

    На питање шта би се догодило и како би се наша Влада понашала да је препоруку упутила Руска Федерација на рачун прозападних медија у Србији, наш саговорник је уверен да из Русије и Кине овакав документ никада не би био послат зато што би то наишло на жестоку контрареакцију, то би био још један аргумент да је Путинов режим недемократски и да су Кинези изричити баштиници неслободе. То дакле неће доћи са источне стране, већ долази са запада као једна мера притиска. Њима се то не свиђа, а Србија њихове препоруке једноставно треба да игнорише.

    Слична прича је, каже Пророковић, и са препорукама које смо добили из ЕУ о вакцинама, да не смемо да купимо од Кине и Русије. Онда се логично, додаје он, поставља питање „а од кога да их купимо?“ Видимо како су прошли они који су следили инструкције Брисела.

    „Како ми да знамо шта се дешава у свету ако не укрстимо информације? Не треба та истина да буде доступна само оном уском кругу људи који се тим послом професионално баве већ треба да буде представљено свима. Емир Кустурица има једну сјајну реченицу: „да смо се само руководили сликама ЦНН-а, ми бисмо веровали да је сваки Американац Бред Пит“. Немају они монопол на истину и да није тог медијског плурализма у јавној сфери, тешко бисмо схватили шта се дешава и какви су међународни односи,“ рекао је Пророковић.

    Србија не може да одговори ЕУ као Русија и Кина

    Извештај Европског парламента подсећа, каже наш саговорник, на извештаје Комунистичке партије 80-их година. Тадашњи дневници су 90 одсто времена посвећивали паролама и флоскулама, самоуправном социјализму, док нам је грађански рат куцао на вратима, а свет се мењао. Можемо се правити слепи и глуви али ће последице уследити. Пророковић сматра да је Европска унија овде пропустила моментум 2004. када се ширила и 2008. када су на Косову правили то што јесу.

    „Тада су могли да понуде Београду пуноправно чланство са Хрватима. Нису хтели ни једно ни друго. Што се тиче неких наших државних и националних интереса, свакако је боље, јер нисам сигуран како би се тај хипотетички референдум 2008. године завршио. Наше јавно мнење било је на пола да се позитивно изјасни на питање да ли би се одрекло Косова зарад чланства у ЕУ, а сада видимо да се то променило“, каже наш саговорник.

    Западне земље нису хтеле овде ништа да дају, већ само да узму како би постале кључни актер ове регионалне геополитике, а да ми вечито останемо нека периферија. Суштина је, констатује Пророковић, што се новац и инвестиције морају тражити за инфраструктури и подизање економије.

    „Дошли су Кинези, Руси, Арапи, Турци, очекујемо и Индијце и то све њима смета, али шта је алтернатива? Нема је. Због тога, ће они наставити да пишу извештаје, а ми нисмо у прилици да им одговоримо онако како би одговорио Сергеј Лавров или кинеско Министарство спољних послова али можемо адекватном аргументацијом“, закључио је Душан Пророковић.

    Прочитајте још:

     

    Тагови:
    Спутњик, Европски парламент, Душан Пророковић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога