Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    79171
    Пратите нас

    С обзиром на пометњу коју је у региону изазвала спекулација да је у Брисел из Љубљане стигао „нон пејпер“ у коме се словеначки премијер Јанез Јанша залаже за нову промену граница међу државама бивше Југославије, све личи на „опипавање пулса“ пред евентуални „Дејтон 2“, на коме би Бошњаци добили све, а Срби све изгубили.

    Ово је став историчара Чедомира Антића који подсећа да су се сличне ситуације догађале и пре двадесетак година, пред потписивање Дејтонског споразума. Попут Јанше данас, тада се појавила група америчких сенатора која је предлагала формирање три националне републике у оквиру БиХ.

    О наводном „Јаншином папиру“, регион је најпре обавестио БиХ портал „Политички“ (за који се тврди да је близак обавештајној заједници те земље), тврдећи да се у документу словеначки премијер залаже за промену границе између Србије и такозваног Косова, припајање делова Северне Македоније и Црне Горе Албанији, али и разлаз у БиХ.

    Опипавање пулса пред „Дејтон 2“

    Са резервом би требало узети информацију о „нон пејпру“  и због тога што би се западне силе са њим тешко сагласиле, тврди Антић:

    „Моје уверење је да је тако нешто немогуће, осим у случају некаквог великог светског рата, или постизања ширег споразума са Русијом, што је такође немогуће. Нису САД на страни Албанаца и Бошњака зато што су они у праву и зато што их много воле. На њиховој су страни зато што је то начин да се гради један однос снага који далеко превазилази Балкан“, објашњава Антић и напомиње да је актуелни амерички председник Џо Бајден политичар континуитета.

    Са друге стране, Јанша, који је деведесетих година био мејнстрим политичар, данас је усамљен у својој подршци Доналду Трампу, додаје Антић. Али, историја нас учи да су мале државе обично нечији експоненти – то је оно што охрабрује да би информација о „нон пејпру“ могла да буде и истинита.

    „Ово је јако занимљив предлог, који је, када је реч о Црној Гори и видовит зато што видимо да се тамо последњим снагама покушава да се добије равноправност за Србе. Уверен сам да би то било најбоље решење и камо среће да су 1990, уз покровитељство великих сила промењене границе на Балкану“, коментарише Антић.

    Ако је тачно да „нон пејпер“ постоји, велики је догађај да се нашао неко ко разуме ситуацију на Балкану, јер је српском народу, почетком деведесетих година учињена велика неправда, слична оној која је учињена у II светском рату, наводи наш саговорник.

    „Нередовно стање и насиље трају већ тридесет година. Можда је ово најава преокрета, мада, имајући у виду искуства из 1991, 1995. и 2004, плашим се да су много већи изгледи да то није тако и да је ово покушај да се збуни јавност, пре него што се направи велики покрет да, под фирмом некаквог „Дејтона 2“, Бошњаци добију много, а Срби изгубе све“, каже Антић.

    Пробни балон из Брисела

    Да се ради о једној врсти пробног балона мишљења је и Рајко Петровић из Института за европске студије, а Словенија је изабрана као „извођач радова“ из два разлога.

    „Прво, зато што је била део Југославије и имала је искуство мирног разлаза путем референдума. Друго, зато што је Словенија једина земља бивше Југославије која је чланица ЕУ, а да при томе нема великих интереса у БиХ и на КиМ, за разлику од Хрватске, која је много више везана за питање будућности БиХ. Чини  ми се да је читава ова прича пробни балон ЕУ, која очигледно види да су постојеће границе на Западном Балкану, нажалост, дугорочно неодрживе“, каже Петровић.

    Свима је јасно да је БиХ најнеодрживија држава у Европи, са сијасетом институционалних механизама за опструкцију. Уз то, три конститутивна народа имају потпуно другачије погледе на будућност државе. Као таква, она не може бити кандидат за чланство у ЕУ и у постојећем формату може довести до нових конфликата који би се рефлектовали на читав регион, а можда и на читав континент, додаје он.

    „Мислим да је ЕУ желела да, преко словеначких званичника, испита какве би биле реакције јавног мнења у БиХ. Видимо да је ово итекако узбуркало јавност“, констатује Петровић.

    ЕУ показује зубе Вашингтону преко Косова

    Са друге стране, наводни Јаншин предлог за поновно активирање процеса такозваног „разграничења између Србије и Косова“, тако што би север Косова припао Србији, а Прешево и Бујановац Косову, Петровић карактерише, као занимљив, иако мање реалан у односу на предлог о БиХ.

    „Чинило ми се да ће нова стратегија Џоа Бајдена и Мирослава Лајчака бити враћање на старе позиције, дефинисане у немачким политичким круговима, да се, како они то кажу, Србија и Косово међусобно признају у постојећим границама. Чини ми се да ЕУ поново покушава да на примеру Косова покаже зубе Сједињеним државама. Да покаже да је она фактор да може да реши проблеме у свом дворишту без Вашингтона. Званични Брисел овако, индиректним путем покушава да удара контру званичном Вашингтону“, сматра Петровић.

    ЕУ и даље, мишљење је нашег саговорника, покушава оно што је покушавала и у време мандата Доналда Трампа – да себе представи као јединог правог посредника у решавању проблема између Београда и Приштине, да на тај начин покаже да је глобални политички актер у времену коронакризе, када је углед европских институција и њених механизама готово у потпуности урушен, закључује Петровић.

    Вест да је Јанез Јанша, уочи словеначког преузимања председавања ЕУ, на сто председника Европске комисије Шарла Мишела, послао „нон пејпер“, у коме се предвиђа „довршење распада Југославије“ и промена граница на Балкану, изазвала је поприличну гужву, како у Бриселу, тако и у региону.

    Прво је Европска комисија потврдила, па у року од пола сата демантовала да је „нон пејпер“ стигао у Брисел; потом је вест демантовао сам Јанша, али је након његовог демантија, Тања Фајон, дежурна европосланица за наш регион ипак захтевала да словеначки премијер објасни шта се документу налази, јер он, према њеном мишљењу може да распламса сукобе на Балкану.

    Тагови:
    Јанез Јанша, ЕУ, Словенија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога