Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    57286
    Пратите нас

    Препорука помоћника руског председника Јурија Ушакова америчком амбасадору у Русији Џону Саливену да отпутује у Америку на „озбиљне консултације“ може се тумачити као знак да Русија сматра да су САД прешле све границе разумног понашања.

    По Бечкој конвенцији из 1961. године није предвиђено протеривање страног амбасадора. Он може бити објављен персоном нон грата, али то је по правилу изазвано његовим личним деловањем, а не међусобним односима две земље.

    Потези попут Ушаковљеве препоруке Саливену су крајње неуобичајени у дипломатској пракси, објашњава некадашњи дипломата и председник Српског спољнополитичког круга Милисав Паић.

    Укор пред искључење прилика да САД преиспитају своје ставове према Русији

    Сама чињеница да су такви потези неуобичајени даје, према речима нашег саговорника, још снажнију поруку другој страни да је стрпљење Москве дошло до одређених граница преко којих она више неће да трпи такво понашање.

    „Очигледно је да руска страна процењује да су Сједињене државе, односно председник Бајден и његова администрација, прекорачили ниво дипломатске коректности, који је почео Бајденовим непримереним изјавама о председнику Путину, а наставили се претњама да ће Русија платити уколико нешто учини Украјини и најновијим санкцијама, протеривањем десет руских дипломата и блокирање руских фирми у САД“, каже он.

    Америка је дипломатски и политички кренула у политику конфронтације према Русији, при чему покушава да се понаша као старији и јачи партнер у односима, додаје Паић.

    „Претпостављам да је руска страна проценила да у оваквој ситуацији нема изгледа, нити могућности да се води озбиљан дијалог са САД од обостраног интереса. Мислим да је ова одлука свакако добро промишљена и да Америци даје представу да су односи дошли до црвене тачке преко које нема могућности да се ствари врате назад“, констатује наш саговорник.

    Препорука Саливену да се врати у своју земљу на дуже консултације може, према Паићевом мишљењу, да послужи Вашингтону да преиспита своју политику према Русији, као и да охлади усијане главе, како у америчкој престоници, тако и у Бриселу.

    „Мислим да Сједињеним државама, без обзира на сву ратну реторику, не одговара да у овом моменту дође до озбиљније ескалације на линији руско-западних односа. Сматрам да ће доћи до преиспитивања у америчкој и западној политици уопште јер све што се догађало последњих месеци је један  курс који не даје наде да би дошло до скорог попуштања у односима. Због тога верујем да би могло да дође до тактичког померања и промена у односима САД и НАТО у смислу давања помирљивијих изјава и декларативне спремности за дијалог о кључним темама од интереса за међународни мир и безбедност“, каже Паић. 

    Односи на нивоу испод хладноратовских

    Ушаковљева препорука показује до које су се мере срозали руско-амерички односи – на ниво на коме нису били ни у једном тренутку Хладног рата, који и даље важи за време највише затегнутих односа какве велике силе могу имати међу собом.

    Протеривање дипломата било је честа пракса у време Хладног рата, али никада амбасадора, поготово совјетског из Вашингтона или америчког из Москве, јер амбасадори су играли кључну улогу у дијалогу између суперсила – били су својеврсни официри за везу и имали су директне контакте са највишим званичницима.

    Тако је, на пример, Анатолиј Добрињин, који је обављао функцију совјетског амбасадора у Вашингтону између 1962. и 1982. имао резервисано стално паркинг место испред зграде Стејт департмента, а са Хенријем Кисинџером, саветником за националну безбедност америчког председника Ричарда Никсона и потоњим државним секретаром, одржавао константне и пријатељске односе.

    Слично је било и на америчкој страни – амерички амбасадори у Москви били су људи који су уживали углед и били дубоко укорењени у амерички политички живот, попут Аверела Харимана, Џорџа Кенана или Левелина Томпсона.

    Свима њима, поред тога да преносе поруке својих влада, дужност је била да односе међу суперсилама одржавају на нивоу довољно високом да не дође до ескалације која би свет могла да одведе у неповратан сукоб. Због тога су имали посебну улогу и положај.

    Садашње америчко понашање које је изазвало администрацију руског председника да препоручи америчком амбасадору да на пусти Москву и оде на консултације, међутим, узроковано је како унутрашњим, тако и спољнополитичким изазовима Америке, каже Паић.

    Са једне стране, САД се суочавају са унутрашњим проблемима, а са друге морају да дисциплинују своје европске савезнике, пре свега Немачку, али и Француску – а једини начин дисциплиновања савезника јесте заоштравање политичких односа са главим ривалима САД, Русијом и Кином, додаје он.

    „САД покушавају да докажу да су и даље неприкосновена светска сила, а препорука за повлачење америчког амбасадора је порука Вашингтону да нема будућности руско-америчких односа без уважавања равноправности. Мислим да је ово порука Сједињеним државама да нису врховни судија у међународним односима и да не могу да се понашају као врховни ауторитет у свету, да је свет мултиполаран и да се међународни проблеми не могу решавати без најшире међународне сарадње уважавања интереса свих“, закључује Паић. 

    Ушаковљева препорука Саливену изречена је у оквиру контрамера које је Русија предузела као одговор на нове америчке санкције. Русија је као одговор на санкције, забранила улазак у земљу највишим америчким садашњим и бившим шефовима безбедносних служби, а најавила је и протеривање десет америчких и тројице пољских дипломата.

     

     

    Тагови:
    амбасадор, Ушаков, препорука, САД, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога