Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    34941
    Пратите нас

    Говор руског председника Владимира Путина пред оба дома руског парламента показује да је међународна ситуација доспела до тачке када више нико не може да угрожава Русију, а да не наиђе на тотални контраудар, без обзира на последице. Русија је јасно поручила да Украјина и даље угрожавање руских интереса може да буде и увод у рат.

    Овако аналитичар Драгомир Анђелковић коментарише говор Владимира Путина у Федералној скупштини.

    „Русија је дуго показивала висок степен толеранције према Западу, покушавајући да се дође до компромиса и да се проблеми превазиђу. Али, евидентно је да је Москви данас дефинитивно јасно да је за договор потребно две стране, а друга страна доживљава Русију као непријатеља; као да заборавља да је Хладни рат завршен, да нема више идеолошких баријера“, наводи он.

    Путинова порука биће схваћена на Западу

    Запад је, према Анђелковићевим речима, у напорима да уруши Русију вођен не идеолошким, већ геополитичким мотивима, који су га наводили да урушава и руско царство, као и да сарађује са бољшевицима.

    „Запад очигледно не жели јаког геополитичког партнера ван западног круга и зато овако поступа према Русији – дошло се до линије када Москва схвата да је сваки корак даље њено директно угрожавање и поручује свима да ће сваки даљи насртај на њу бити повод да се Русија супротстави западним и евроатлантским центрима моћи“, каже Анђелковић.

    Мишљење нашег саговорника је да ће на западу, Путинова порука бити схваћена, јер западни политичари до сада су блефирали.

    Три битне спољнополитичке поруке

    У спољнополитичком делу Путиновог обраћања, Душан Пророковић из Института за међународну политику и привреду, препознаје три целине.

    „Прво, Путин је нагласио улогу Савета безбедности. То схватам као најаву да ће Русија међународне проблеме ипак решавати у мултилатералном формату, да Бајденова иницијатива да се проблеми решавају директно, у разговорима Вашингтона и Москве, изгледа није опција и да се у све будуће договоре укључује и Кина као стална чланица Савета безбедности, али и европске земље које учествују у том телу“, истиче он.

    Друга целина односи се на Путиново инсистирање на међународном праву, односно захтеву да се поштују правила игре, као и да треба утврдити нова правила мултилатералног света сутрашњице, чиме би се, према Пророковићевом мишљењу, избегли хаос и ад хок решења, којима је Вашингтон нарочито склон последњих година.

    „Треће је његова врло оштра порука против обојених револуција. Мислим да су дешавања у Белорусији натерали Путина да се, не само пасивно противи таквом развоју догађаја, него да суштински активно делује против тога. Да је ово, рецимо, 2014. и да се овај говор тиче „евромајдана“, мислим да не би пустио да Јанукович тако лако одступи са власти, нити би признао нову украјинску власт“, сматра Пророковић.

    Чини се да ће Русија врло активно радити да се супротстави насилним променама власти и потоњој легитимизацији тих процеса, закључује наш саговорник.

    Још једном наглашена мирољубивост руске спољне политике

    Значај Савета безбедности у Путиновом говору наглашава и правница и политиколошкиња Кира Сазонова, која истиче да руски председник непрекидно промовише идеју да је највише тело Уједињених нација најважнија структура за међународну безбедност.

    „Више од годину дана он на разним платформама говори о потреби за хитним састанком лидера земаља велике петорке, које имају вето у Свету безбедности УН. Ове државе играју посебну улогу за међународну безбедност, па би било који облик интеракције био врло користан и помогао би у смањењу степена напетости, који је тренутно на високом нивоу на међународној арени“, истиче она.

    На, како каже, арогантно понашање САД, које дозвољавају себи да се мешају у унутрашње процесе у другим земљама и дају упутства ко шта треба да ради, Руска Федерација увек одговара.

    „То није агресија, већ самоодбрана у дипломатском и економском формату. Наше санкције су санкције као одговор на санкције. Председник је још једном потврдио изузетно мирну природу наше спољне политике“, закључује Сазонова.

    Руски председник Владимир Путин се, подсећамо, обратио Федералној скупштини - посланицима Државне Думе и Савета Федерације. У свом говору највише пажње је посветио унутрашњој политици. Говорио је о породици, епидемији, а послао је и кратку, али јасну поруку партнерима у иностранству – ко провоцира Русију, зажалиће као никада до сада.

    Према Путиновим речима, у међународној политици Москва се понаша „у највишем степену суздржано“, упркос отвореном безобразлуку других земаља.

    „Русија има своје интересе које штитимо и бранићемо их у оквиру међународног права као што то раде и друге земље у свету; а ако неко одбија да схвати ту очигледну ствар, не жели да води дијалог и бира егоистични и охоли тон, Русија ће увек наћи пут да одбрани своју позицију“, истакао је Путин.

    Русија жели добре односе са свима и не намерава да спаљује мостове, али ако неко руске добре намере тумачи као равнодушност или слабост, мора да зна да ће одговор Русије бити асиметричан, брз и жесток. Организатори било каквих провокација које угрожавају суштинске интересе руске безбедности, према Путиновим речима, зажалиће тако како никада раније није.

    При томе, црвене линије у односима са другим земљама Русија ће одређивати у сваком конкретном случају сама. Путин је такође нагласио да његова земља наставља да јача оружане снаге.

    Према речима руског председника, праксе организовања државних удара, политичка убиства, као што је покушај свргавања и убиства белоруског председника Александра Лукашенка, као и увођење нелегалних санкција, прешле су све границе.

    Путиново обраћање Федералној скупштини и поруке које је руски председник у њему послао биле су тема емисије „Свет са Спутњиком“:

    Тагови:
    Русија, обраћање, Путин
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога