Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    13111
    Пратите нас

    Србија би ускоро могла да забрани паљење гума и пластике за сврху грејања и подстакне замену котлова на угаљ и мазут котловима на гас или биомасу. То би допринело очувању животне средине и здравља становника наше земље, али и означило својеврсан контранапад на изворе загађења који више – не смеју да постоје.

    Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику поднео је 19. априла неколико амандмана на Предлог Закона о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије, чији је циљ да смање угрожавање животне средине.

    Једним од амандмана прецизира се да ће у Србији бити забрањено паљење гума и пластике за сврху грејања. Други подразумева да надлежни органи припремају планове, програме и пројекте којима се подстиче замена котлова на угаљ и мазут котловима на гас или биомасу. То се односи и на замену пећи на угаљ и друге врсте горива високо ефикасним пећима на дрва, као и на уградњу соларних панела.

    Трећим амандманом Одбора прецизира се да је висина прекршајне казне за спаљивање гума или пластике 150.000 динара, уместо 150 милиона динара како је првобитно предложено.

    Депонија гума
    © CC0
    Казна за спаљивање гума или пластике требало би да буде 150.000 динара

    Контранапад на изворе загађења у Србији

    Доцент др Сунчица Вјештица, продекан за науку Факултета за примењену екологију „Футура“ подржава усвајање скоро свих поменутих амандмана, јер би, како каже, то довело до значајног побољшања у очувању животне средине и здравља.

    „Свако несистемско решење третмана гума и пластике изазива контраиндикације, загађење животне средине. Спречавање ненаменског или технолошки неприхватљивог решења инсинерације и третмана гума и пластике довешће до унапређења квалитета ваздуха и здравља становника на локацији и у окружењу где се налазе ненаменска постројења. Чврст отпад као што је овај треба третирати према начелима која прописује Закон о животној средини, али не у ненаменским постројењима, а докле год је то тако, загађење животне средине и негативан утицај на здравље становника биће максималан и доминантан“, истиче Сунчица Вјештица за Спутњик.

    Она предочава да је иницијатива за замену котлова на угаљ и мазут у складу са стратегијом Србије, према којој би наша земља до 2050. године требало да пређе на прихватљивије изворе енергије и смањи потрошњу оних конвенционалних.

    „Питање котлова на угаљ и мазут више није питање Србије. То више не сме да постоји. Само је питање тог пута прилагођавања, не можемо све преко ноћи, али све оно што карактерише једну одрживу животну средину никако не подразумева мазут и угаљ“, категорична је Сунчица Вјештица.

    Угаљ
    © Фото : Pixabay
    У одрживој животној средини нема места за грејање на мазут или угаљ

    Новинар и аутор емисије „Чекајући ветар“ Радио Београда 2 Александра Вукићевић слаже се да би усвајање тих амандмана било значајно за очување животне средине у Србији, али и сматра да би упоредо с новим правилима требало да се спроводи и едукација грађана о штетним дејствима паљења гума и ложења пластике или искоришћеног лож уља по здравље и околину.

    „Не може се само ићи на то да кажњавате. Упоредо с тим, ви морате да јако добро едукујете. Иначе, сама мера је одлична. Наравно да не смеју да се пале пластика, гуме и лож уља, јер је то много опасније него што било који просечан грађанин зна“, напомиње Александра Вукићевић.

    Главни проблем – неквалитетне пећи

    Професор органске биохемије и хемије животне средине на Хемијском факултету у Београду Бранимир Јованчићевић предочава да је главни проблем у загађивању животне средине паљењем гума и пластике – врста пећи, тј. температура на којој се процес саговревања одвија.

    „Уколико може да се произведе температура изнад 1.000 степени, на тако високим температурама највећа количина прозивода сагоревања су безопасни угљен-диоксид и вода. Наравно, могу да се јаве нека друга једињења, али махом су то угљен-диоксид и вода. Међутим, ако се процес сагоревања таквих материјала изводи, као што се обично ради у нашим пећима, на температурама од 400 до 700 степени, онда се јављају нежељени споредни производи, међу којима доминирају полициклични ароматични угљоводоници, а могу да се нађу и бензопарадиоксини и бензопарафурани. И једни и други и трећи су јако токсични, канцерогени и ту је опасност“, појашњава Јованчићевић.

    Он додаје да исто важи и за угаљ:

    „Ако имате високу температуру, добру пећ, онда органска супстанца угља, кероген, макромолекул, потпуно гори до угљен-диоксида и воде. Али, ако имате нижу температуру, онда немате процес сагоревања, већ процес пиролизе. То није сагоревање, него загревање на високој температури, при чему се као производи не добијају мали молекули угљен-диоксида и воде, већ велики угљоводонични ланци, који су такође токсични и канцерогени. И пелет мора да у потпуности сагори на одговарајућој температури. Гас је најбољи. Нема ту шта. Све друго је да Бог сачува. Гас потпуно сагорева до производа који су најмање штетни за животну средину“, објашњава Јованчићевић.

    Александра Вукићевић подвлачи да је коришћење неквалитетних пећи у Србији огроман проблем и указује на то да у свету постоје еко-дизајниране пећи, које не загађују.

    „Ту се зна тачно шта се ложи и једноставно то мора да се ложи. Не могу да се ложе старе крпе, гуме, пластика и све оно што преостане. Међутим, једна таква пећ кошта око 1.500 евра. Сад кад се прича о субвенцијама, не може гасификација да буде спроведена по читавој Србији. Неки људи ће се и даље грејати на индивидуалне пећи, али ту онда треба размислити и видети како да се помогне тим људима да купе пећ која задовољава еколошке стандарде“, истиче Александра Вукићевић.

    Спорна казнена политика

    Како каже, пуко кажњавање новчаним износима није добро решење:

    „Гуме пале углавном људи који су сиромашни. И шта сад? Ви ћете да ухватите неке људе који живе у неком насељу и греју се тако што пале гуме и њима ћете да наплатите 150 милиона, милијарди, хиљада... Било која сума да је у питању, то је апсурдно, смешно. То мора да другачије буде смишљено. У реду је да постоје новчане казне, али да постоји и нека друга врста казни. Код нас се не користи довољно друштвено-користан рад који замењује новчану казну“, сматра Александра Вукићевић.

    Динари
    © Sputnik / Александар Милачић
    Стручњаци имају опречне ставове о казненој политици

    С друге стране, Сунчица Вјештица подсећа да се паљење гума и пластике коси са Законом о управљању отпадом и сматра да је строга казнена политика, како према постројењима, тако и према појединцима, право решење.

    „Ја сам за високе казне које ће да унапреде два аспекта. Прво, ако не можете лепом речју да подигнете нашу свест, онда можете да нас упозорите казненом политиком. Друго, та висока казнена политика ће да напуни ’зелени буџет‘. Докле год имамо занемарљиву казну од 500 динара уместо 50.000, ми нећемо радикално променити ствари“, каже Сунчица Вјештица.

    Амандманима које је предложио Одбор прецизирају се и одредбе Закона које се односе на инвестициони споразум који закључују Влада и инвеститор који је стекао право на експлоатацију, као и одредбе које се односе на одобрење за градњу рударских објеката или извођење рударских радова.


    Сазнајте: Шта треба предузети да би се смањило загађење ваздуха у Србији

    Прочитајте још:

    Тагови:
    животна средина, Србија, ложишта, спаљивање, паљење, загађење, пластика, гуме
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога