Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1337
    Пратите нас

    Хладан април и недостатак сунца утицали су на знатно мању активност пчела па је питање како ће се то одразити не само на принос меда, него и на опрашивање воћки, па тако и на њихов род.

    Прошла година је за пчеларе била далеко испод просечне, а почела је такође са сличним временским условима у априлу, као и ова, без много топлих сунчаних дана и количине влаге у ваздуху неопходне за медење биљка. А управо то је, како за Спутњик каже председник Савеза пчеларских организација Србије (СПОС), Родољуб Живадиновић, за пчеле најважније.

    Слаб рад пчела може утицати на принос меда и воћа

    „И када је било топлих периода пчеле нису баш најбоље могле да искористе воћну пашу, а и полена је било мање. Добар део дана нису могле ни да лете, а оно што је најгоре и што нам практично тек следи као последица је измрзавање багрема. То је највећи проблем за пчеларство у Србији због чега су сви пчелари забринути. На многим местима је измрзао и видећемо како ће измрзли багрем медити“, напомиње наш саговорник.

    На питање да ли ће то аутоматски значи и мање багремовог меда, он истиче да је рано за такав закључак јер је багрем ћудљиво дрво.

    „Некада се догоди да багрем иако промрзне меди добро, а некада да не меди уопште. Има случајева када до половине стабла потпуно измрзне,  врхови цветају и дају врхунске приносе. Све је релативно, зависи од много фактора, а пре свега су најважније ноћне температуре ваздуха и виоска влажност ваздуха која је неопходна“,  истиче предесдник СПОС-а.

    Пчеле
    © Sputnik / Сергей Пятаков
    Слабији излазак пчела из кошница оставио их је без потребног полена за исхрану.

    Мањи излазак пчела из кошница због хладног врмена довео је и до мање могућности да сакупљају полен за сопствену исхрану, што је посебно проблематично ако пчелари у августу нису прихранили пчеле.

    Проблематичан мањак полена

    Тај мањак полена ће, како додаје, такође утицати и на производњу меда.

    „Када немате довољно полена у развоју пчела, оне ће бити слабије исхрањене и самим тим ће не само њихова дужина живота бити мања, него и способност да сакупе мед у кратком временском периоду. Способност једног пчелињег друштва у сакупљању меда је невероватно велика, само је потребно да се за то створе одговарајући услови. Једно пчелиње друштво у идеалним условима може рецимо на багремовој паши да унесе дневно и по 10-12 литара нектара. То су огромне количине, али то не могу да ураде пчеле које су неквалитетно одгајене“, објашњава Живадиновић.

    Наравно те количине се, додаје он, ретко дешавају, онда када су услови за медење идеални, а то је једном у 5-6 година, у последње време због климатских промена и ређе. Али, како напомиње, та једна изузетно добра година може да надокнади све губитке у преосталих неколико.

    Проблем и са опрашивањем воћа

    Саговорник Спутњика, на крају, истиче да би слабија покретљивост пчела током протеклог хладног периода могла да остави и последице на опрашивање воћки. Пчеле то нису могле да учине током целог периода цветања шљиве и ту ће, како сматра, бити проблема.

    Цветови вишње
    © CC0 / Pixabay
    Улога пчела код опрашивања је незаменљива, зато ће се њихов мањи излазак из кошница због хладног времена одразити на оплодњу воћки.

    Посебно је указао на незаменљиву улогу пчела код опрашивања јабуке и јагодичастог воћа.

    Ако их нема довољно за опрашивање, онда то не буде како треба, имате деформисане плодове, који никада не могу да уђу у прву класу и самим тим се губи на цени. Зато истиче да би сарадња воћара и пчелара морала да буде све интензивнија.

    И директор Института за воћарству у Чачку, Дарко Јевремовић за Спутњик указује на последице мање активности пчела по воћке.

    „Проблем је када су ниже тремпературе па пчеле слабије излазе из кошнице, слабије посећују цветове воћака и слабије преносе полен са цвета на цвет. Слабији лет пчела се директно одражава на проценат опрашивања, односно на проценат оплодње. Срећом добар део опрашивања обавља ветар тако да неће воћке остати без плодова, али ће наравно овако хладно време утицати на слабије заметање и слабију оплодњу“, оцена је овог стручњака.

    А род

    На питање да ли то аутоматски значи и слабији род он напомиње да генерално то јесте тако, а да ли ће тако на крају и бити то у овој фази нико не може да прецизира.

    Од 100 одсто опрашених цветова никада се не оплоде сви и када пчеле раде интензивно. Добар део плодова се касније, током јуна, прореди и тек тада је извесно какав ће бити род. Уколико у јуну дође до слабијег проређивања  на крају можемо имати исти род као да је опрашивање пчела уредно обављено, објашњава Јевремовић.

    Мед
    © Fotolia / Solstizia
    Прошле године је добијено само између 20 и 30 одсто очекиваних количина меда, а посебно је подбацио багремов због измрзнутог багрема у време цветања, што би могло да се понови и ове године.

    По оцени Живадиновића, најважније је да у наредном периоду пчелари посвете максималну пажњу избору локације за багремову пашу, да макар то мало багрема што је остало буде искоришћено.

    Прошла била испод просека
    Прошла година је била испод просека. Добили смо свега између 20 и 30 процената меда од очекиваних количина управо због лошег времена у цветању багрема. Било је и смрзавања прошле године у добром делу Србије. Само на југу Србије је било нешто багрема. Што се тиче ливаде то је била једна од горих година. Једино су пристојну количину, близу просечне, дали сунцокрет и липа. Све остале паше су тотално подбациле“, истиче председник СПОС-а.

    Ових дана су каже наши пчелари испарзнили складишта са багремовим медом који је и најтраженији на светском тржишту и пут Италије су већ отишла три шлепера, један се управо спрема на пут, а пети је договорен и плаћен. Због слабе паше и мањка багремовог меда његова цена је отишла тако високо да је то, каже он, незапамћено.

    Откупна цена багремовог меда коју су пчелри добијали достигла је 6,7 евра, односно 790 динара за килограм.

    Да ли ће тако бити и са овогодишњом „бербом“, с обзиром на измрзавање багрема нико не би да прогнозира. На залихама га више нема, ливадски је при крају и има нешто сунцокрета и липе, напомиње Живадиновић, који се, ипак, нада да ће ова година дати неке пристојне количине меда. Од претходне тешко да је могла бити гора која је већину пчелара оставила без приноса и прихода.

    „Морате много да селите пчеле, данас је то императив. Морате тражити паше, стационар се не исплати већ годинама уназад. Држава субвенционише набавку пчелињих приколица, а очекујемо да ће и нека друга возила до краја године, како нам је обећало Министарство пољопривреде.  Надамо да ћемо успети да подигнемо број селећих пчелара и то је једини пут да створимо вишкове меда за извоз“, каже Живадиновић за Спутњик.
    Тагови:
    воће, мед, рад, пчеле, хладноћа
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога