Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 283
    Пратите нас

    Пандемија корона вируса већ годину дана паралише редовне људске активности. Човек се „успавао“, а за то време природа је добила прилику да се „пробуди“. Током карантина, животна средина се делимично опоравила од штетног утицаја човека, али само на кратко. Пут до адекватног опхођења према природи још је дуг и трновит, како за свет, тако и за Србију.

    Недуго после почетка пандемије, пре око годину дана, када је широм света уведен карантин и човек затворен у свој дом, а речни и друмски саобраћај сведени на минимум, из света су се појавиле слике и снимци животиња које шетају улицама и пливају рекама светских градова.

    Спекулисало се тада о томе да ли се природа „пробудила“ онда када је човек „заспао“ и да ли је то само привремено, јер ће се људи, по завршетку пандемије, поново вратити редовним активностима и „потиснути“ природу.

    Пандемија опоравила природу

    Годину дана касније, испоставило се да се природа заиста опоравила, али само делимично и на кратко. Новинар и аутор емисије „Чекајући ветар“ Радио Београда 2 Александра Вукићевић каже да су се животиње појавиле у „успаваним“ градовима пре свега зато што је човек уништио њихова станишта и да би се природа додатно „разбудила“ да је добила још времена без човечјег утицаја.

    Она предочава да се, током пандемије, ваздух широм света прочистио, поготово у индустријски најразвијенијим и најзагађенијим земљама. Поједини извештаји показали су да је у току прошле године ваздух у Кини постао чистији за 40 одсто, док се у Западној Европи и Сједињеним Америчким Државама прочистио за од 20 до 38 одсто.

    „Кажу да је у Вухану била драматична промена у односу на годину дана раније, да је ваздух био драстично чистији. С једне стране, ваздух се мало средио у развијеним земљама, јер је све што се тиче фосилних горива и рада индустрије уопште стало. С друге стране, у сиромашним земљама, које једино још имају природне ресурсе, а немају развијену индустрију, људи су остајали без посла. Пандемија је зауставила све. Било је још више напада на природне ресурсе него што их је било у нормалним околностима“, истиче Александра Вукићевић.

    Загађен ваздух
    © CC0 / pixabay
    Ваздух се у појединим земљама прочистио и до 40 одсто

    Аутодеструктиван утицај човека

    Александра Вукићевић напомиње да је побољшање настало током пандемије доказало да се човек према природи опходи на изузетно лош начин, што се неће одразити на планету, већ управо на – самог човека.

    „Негативан утицај човека на природу је огроман, а притом није на планету Земљу. Планета може да издржи. Једини који су у тешкој опасности смо ми, људи, и животиње и биљке. Када би људи сада из неког разлога нестали одавде, планета би се врло брзо поново вратила у свој природни систем и врло добро би функционисала“, предочава Александра Вукићевић.

    Доцент др Сунчица Вјештица, продекан за науку Факултета за примењену екологију „Футура“, слаже се да се природа делимично опоравила за време пандемије и подсећа да су миграције становништва из села у градове, које су се дешавале протеклих деценија, довеле до одумирања руралних средина, што је изазвало дисбаланс у читавом живом свету.

    „У великом граду имате велике концентрације загађења и немогућност да се људи социолошки остваре и долази до дисбаланса, не само у нашим животима, него и у сагласју с осталим живим светом, попут животиња и биљака. Нажалост, промењен је ланац исхране, биолошки концепт, екосистем... У ланцу исхране има места за свакога, а у овом тренутку, било које загађење доводи до одумирања појединих врста. Имамо разноразне миграције биљног и животињског света и нарушавање њиховог ланца исхране“, напомиње Сунчица Вјештица.

    Ипак, она сматра да је човек у последњих 20 година, а у развијенијим земљама и дуже, почео да води више рачуна о животној средини и да га је пандемија подсетила да није јачи од природних сила.

    „Људска популација је та која мења угао гледања, концепт. Ваљда је у природном развоју планете дошло време да се вратимо ономе исконском, што је у нашој бити, а то су природни закони. Без тога нема опстанка. Не могу да кажем да смо 100 одсто исправни, али смо ’зајахали‘ позитиван тренд, добар талас, који уважава бригу о свему што нас окружује. Данас није могуће добити ниједну сагласност, позитивно мишљење, дозволу за било какву активност уколико у свом припремном фолдеру немате обрађене утицаје на заштићена природна добра, биљни и животињски свет, споменике културе, речне водотокове, природне ресурсе... Осим ако је реч о противзаконитим радњама“, предочава Сунчица Вјештица.

    Загађење-илустрација
    Pixabay
    Лоше опхођење човека према природи имаће последице – по њега самог

    Заштита животне средине у Србији

    Сунчица Вјештица тврди да се у протекле две деценије опхођење према животној средини у Србији драстично побољшало, због тога што је, како каже, оно као тема данас саставни део живота, док се о томе раније није ни причало.

    „Постоји еколошка мрежа, која је састављена од доносиоца одлука и политика, преко инфраструктурних сектора који то морају да спроведу до поштоваоца тих одлука. Немојте да заборавите, Србија је ’ружа ветрова‘. Све нас дотиче. Имали смо ратове, притиске друге врсте, разноразна непријатељска деловања у окружењу и ми се, колико год можемо, понашамо одговорно“, оцењује Сунчица Вјештица.

    С друге стране, Александра Вукићевић сматра да је однос човека према животној средини у Србији постао веома лош после деведесетих, иако је наша земља потписница многих споразума о њеној заштити:

    „Нас су учили да смо земља богата водом, површинским водама, подземним... То није тачно, поготово кад се меримо са земљама из региона. Имамо мање и од Црне Горе и од БиХ. Немамо површинске, планинске воде, јаке, брзе, велике богате. Морали бисмо да штетимо, а ми не само да то не радимо, него се понашамо врло бахато када је у питању водни ресурс и могли бисмо да будемо у великом проблему за кратко време. Јако лоше се односимо према зеленим површинама. Према неким циљевима које смо поставили у стратегији, до 2020. требало је да имамо око 10 одсто заштићених површина у Србији. Ми нисмо добацили ни до седам одсто. Министарство за рударство и енергетику неће да учествује у додатном штићењу подручја, чак хоће да смање проценат подручја под заштитом, где има руде“.

    Да би се сачувала животна средина у Србији, према речима Алексадре Вукићевић, потребни су преданије поштовање и строжије спровођење закона и већа аутономност локалних самоуправа у одлучивању.


    Сазнајте: Да ли ће нас закони учинити одговорним према природи

    Прочитајте још:

    Тагови:
    животна средина, природа, ковид 19, вирус корона, коронавирус
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога