Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 8520
    Пратите нас

    Ако се обистине процене да ће бакар бити нова нафта, чија ће се цена на светском тржишту у наредне четири године винути до невероватних 20.000 долара за тону, од тога ће у Србији корист пре свега имати кинеска компанија Зиђин.

    Саветник у Удружењу за енергетику и рударство Привредне коморе Србије, Мирослав Игњатовић, сматра да би зато у Србији, где експлоатацију бакра контролише кинеска фирма, на време требало да размишљамо о томе где да иду нове инвестиције.

    Ових дана аналитичари Банке Амарика су оценили да би опоравак светске привреде, повећање тражње за бакром, али и мањак његове понуде могао да  доведе до глобалне несташице бакраЗалихе бакра мерене у тонама тренутно су на нивоима забележеним пре 15 година и довољне су за покривање само три недеље потражње, наводи стратег за робна тржишта у Банци Америке, Мајкл Видмер.

    Може ли Србија да заради на високој цени бакра

    У тој банци, другој највећој у Америци, предвиђају пад залиха бакра и наредне године, због чега ће његова цена у наредним годинама скочити на 13.000 долара по тони, након што је прошле недеље достигла 10.000 долара, први пут после скоро 10 година. 

    Изливање бакра у погону електролитичког бакра у Чељабинској области
    © Sputnik / Aleksandr Kondratuk
    Кинеска компанија Зиђин која је власник рударско-топионичасрког комбината у Бору ће имати највећу корист од скока цене бакра на светским берзама.

    Шта ће то значити за Србију у којој је кинеска компанија Зиђин под децембра 2018. године поседује 63 одсто власништва над рудраско – топионичарским комбинатом у Бору у оквиру кога је и рудник бакра. Остало припада Републици Србији.

    „Што се тиче нас највећи бенефит би био уколико би наше фабрике које се баве финализацијом концентрата бакра имале већу производњу. Зиђин ће свакако имати највећи профит. Он је већ скочио што се тиче самог извоза концентрата бакра, односно легуре бакра у иностранство, тако да је највећа њихова зарада“, каже Игњатовић.

    Кључ у финалном производу

    По мишљењу Игњатовића, није ту само реч о већој производњи ваљаонице бакра у Севојну која, како каже, има грубу прераду. Морало би да се види где се све користи бакар и покренути неке производне капацитете који код нас сада нису заступљени. То би, сматра овај стручњак, била добра инвестиција, тим пре што се са растом цене бакра рачуна на дужи временски рок.

    Поготово што се, по оцени аналитичара Банке Америка, ситуација из темеља променила, јер после Кине као највећег корисника бакра, САД и Европа, први пут после целе деценије, постају такође његови значајни потрошачи.

    Отварамо два нова рудника

    Цену бакра је, такође, погурала забринутост због могућности дугорочног снабдевања јер су дуго изостала велика улагања. Актуелно је тек неколико значајних пројеката, док је већина произведеног бакра у свету већ ископана, сматрају стручњаци. У Србији се, међутим, није стало. 

    „Рашће производња бакра код нас. Отвара се рудник Церово, отвара се нови коп Чукару Пеки, тако да ће и сам квалитет бакра бити знатно бољи. Биће већа упосленост Топионице, што значи да ће бити већа њена рентабилност, достићи ће пуни капацитет", наглашава Игњатовић.

    Он напомиње да се светска привреда окренула неким гранама које захтевају веће учешће бакра. Пре свега то је случај са производњом електричних возила, где је бакар важан, а тај тренд  полако, али сигурно захвата цео свет. Познат као добар проводник, он је, готово незаменљив и када су у питању  различити елементи инфраструктуре код електричних возила.

    РТБ Бор
    Љ. Алексић/РТБ Бор
    Борски басен, највеће лежиште бакра у Србији.

    Допринос БДП-у Србије

    Игњатовић подсећа да је у односу на садашњу цену од 10.000 долара по тони, минимална цена бакра која је обезбеђивала рентабилност производње у Бору била 6000 долара по тони. Сада је, како истиче,  далеко економичнија производња, што је компанију Зиђин довело на треће место највећих извозника Србије. Са два нова рудника који треба да буду отворени ове године, Топионица ће бити упослена скоро до максимума па ће, како објашњава, и цена производње бити нешто нижа.

    „Да ли ће очекивано повећање производње отварањем нових рудника захтевати и додатне инвестиције Зиђина зависиће од њихове политике и тога да ли ће затварати поједине делове који ће постати нерентабилни на површинском копу Бор“,  закључио је Игњатовић.

    Оно што је извесно је, међутим, да ће допринос компаније „Зиђин“ бруто домаћем производу (БДП) Србије од 0,35 одсто бити увећан на 0,55 одсто. Ту рачуницу су аутори публикације  „Макроекономске анализе и трендови“ извели при цени бакра од 9.000 долара по тони, колико је износила на почетку године, а већ сада је око 10.000 долара.

    Није све у тржишту, има нешто и у политици
    Производња у РТБ Бору
    Љ. Алексић/РТБ Бор
    Скоком цене бакра на светском тржишти допринос компаније „Зиђин“ бруто домаћем производу Србије у овој години ће са од 0,35 одсто бити увећан најумање на 0,55 одсто.

    На питање да ли ће са оваквим развојем ситуације и већом потражњом за бакром остати тарифе на увоз бакра које је нама као и другима наметнула Европска унија, као последицу тарифа које су већем делу држава у свету, па и ЕУ наметнуле САД, Игњатовић каже да је сада о томе тешко говорити.

    „Американци су власници већине тих рудника у свету. Највећи произвођачи бакра су, такође, Американци као акционари, тако да ће њихов интерес бити превасходан. Уколико је њихов интерес да се те тарифе ослободе, оне ће се ослободити, али то већ није само закон тржишта, ту има доста и политике“, истиче Игњатовић за Спутњик.

    Тагови:
    профит, Зиђинг мајнинг груп, цена, тржиште, бакар
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога