Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    71943
    Пратите нас

    Колонијализам, производ и „грех“ Западне Европе и данас се у различитим облицима простире планетом. Средства и методе су другачији, али су циљеви остали исти па неке велике силе, пре свега Западне Европе и Америке, и даље желе да држе под контролом бројне народе и њихове ресурсе.

    Овако о феномену колонијализма и неоколонијализма говори мастер политиколог Рајко Петровић, сарадник Института за европске студије, један од аутора зборника „Суочавање Европе са њеном колонијалном прошлошћу“, објашњавајући зашто смо и данас сведоци колонијалних амбиција неких великих сила, иако су Уједињене нације још пре шездесет година поставиле правне темеље за укидање колонијалног система власти.

    Колонијализам, производ и „грех“ Западне Европе

    Колонијализам је, како каже, у смислу у коме га данас перципирамо, настао у Западној Европи, а по својој суровости посебно се издваја британски.

    „Британски колонијализам је имао један изразито расистички и елитистички моменат. Британцима није падало на памет да се мешају са урођеницима, етнички, генетски и они су починили најстрашније могуће геноциде над урођеницима, пре свега на простору Северне Америке. Тамо су практично елиминисали милионе људи и то на разне начине, не само убијањем или терањем у резервате, већ и намерним ширењем болести, убијањем животиња које су домородци користили за исхрану, за одећу и тако даље. То је био један изразито суров приступ искоришћавања локалног становништва у сопствене сврхе, уз потпуно потирање њихових културних образаца“, наводи Петровић у емисији „Спутњик интервју“.

    Он додаје да су Британци у Индији применили мало другачији приступ јер тамо нису могли физички да елиминишу људе којих је и тада било много.

    „Индијско друштво је кастинско, а Британци су успели да корумпирају више касте,  брамане и кшатрије и да на тај начин контролишу широке народне масе. Уз то су у значајној мери успели да потисну хиндуизам који у Индији није само религија, већ и начин живота, па су под кринком модернизације и развоја инфраструктуре, путева, железница, болница и школа пласирали свој колонијални модел управљања на том простору“, подсећа политиколог.

    Иновативне методе Сједињених Америчких Држава

    Циљеви некадашњих великих колонијалних сила и данас су исти, примећује Петровић, само су методе другачије, а Сједињене Америчке Државе су у том смислу посебно  иновативне.

    „Они су схватили да је најбољи пут да колонизујете неку државу или народ када им дате привид независности и самосталности. Дакле, да имају своју националну државу, владу и тако даље, али да о суштинским стварима, пре свега оним економске природе, одлучује Вашингтон. У том смислу је њихова стратегија уродила плодом као ни једна до сада, јер људи просто нису свесни окупације која им се, на неки начин, свакодневно дешава. Примери су многобројни, попут оних да једна држава не подстиче домаћу производњу и привреду, већ да се искључиво базира на доласку страних мултинационалних компанија које од локалног становништва стварају обесправљену радничку класу. У домену културе пример је рецимо „вестернизација“ једне традиционалне и конзервативне земље попут Јапана“, указује Петровић.

    Балкан био и остао на „менију“ великих сила

    Србија и српски народ на Балкану су такође, каже наш саговорник, били жртва нечега што се може назвати колонијалним обликом. 

    „Како то другачије назвати ако неко загосподари вашом територијом, маргинализује вашу културу и користи вашу радну снагу која још плаћа и харач, као што је било током отоманског присуства на овом простору. Немојмо заборавити ни да је пре нешто више од сто година Аустро-Угарска практично имала колонијалну управу на простору Босне и Херцеговине где је користила тамношње ресурсе. Ми смо, међутим, и данас на менију тих великих сила, западних центара моћи који и даље имају нескривене апетите да се српски етнички простори распарчају и да се њима господари“, указује Петровић.

    На питање како се борити против неоколонијалних тенденција, гост „Спутњик интервјуа“ каже да се мале земље попут наше морају борити удруживањем, јер су заједно јаче.

    Рајко Петровић на крају разговора каже да зборник „Суочавање Европе са њеном колонијалном прошлошћу“, у издању Института за европске студије, доноси информације и о томе какве ефекте колонијализам има на саме државе колонизаторе данас, али и како се и зашто врши ревизија историје.

    Тагови:
    САД, Западна Европа, Велика Британија, неоколонијализам, колонијализам
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога