Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    61192
    Пратите нас

    До раста цена хране у свету довели су пандемија и енормно штампање долара које је покренуло тражњу и изазвало несташице. Све док траје пандемија, цене ће ићи навише, па то неће избећи ни Србија у мери у којој то може да дозволи куповна моћ њених грађана, сматрају саговорници Спутњика.

    Према подацима Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), цена прехрамбених производа у априлу је порасла 1,7 одсто у односу на март ове године, али у односу на април прошле године чак 30,8 одстоЦене хране у свету расту већ 11 месеци и на највишем су нивоу од 2013. године.

    Према новом извештају ФАО, највећи раст цена бележи шећер, скоро 60 одсто у односу на април месец 2020. године, а потом житарице — 26 одсто.

    Пандемија и штампање новца подигли цену хране

    На питање шта су узроци и колико ће трајати оваква ситуација, саговорници Спутњика, агроекономиста Милан Простран и секретар Удружења за сточарство у Привредној комори Србије Ненад Будимовић сагласни су да је главни кривац пандемија ковида, односно повећана тражња током ње, па се и крај расту цена може очекивати тек када се свет избори са пандемијом. По оцени Пространа, то се не би могло очекивати пре половине идуће године.

    Супермаркет
    Цене хране у свету расту већ 11 месеци и на највишем су нивоу од 2013. године.

    Он објашњава да је раст цена пољопривредних сировина довео до раста цена прехрамбених производа, поготово што је од јесени дошло до јако великог повећања цене кукуруза, соје, сунцокрета, па онда и уља, али и пшенице у нешто мањој мери.

    „Процене за следећу годину су да ће то бити још израженије, што помало брине. А за те берзанске производе узрок је и велико штампање долара, које је на америчком тржишту изазвало раст цена хране и неких сировина. Они су одштампали више од 20.000 милијарди долара са намером да повећају тражњу“, напомиње Простран.

    А чим је повећана тражња, одмах су ту и несташице, поготово што током пандемије и затварања граница либерални концепт глобалног тржишта и размене робе није функционисао.

    Психолошки раст цена

    „Пандемија је један од узрока јер је завладала паника у земљама западног света, капиталистичким, које нису имале навике да стварају било какве резерве и које никада нису осећале никакве ризике у смислу снабдевености тржишта. Негде је паника чак изазвала и стампедо за храном и за неким другим сировинама као што су нафта, бензин. То је једна психолошка ситуација, такозвани психолошки раст цена, који за неке ствари има основа, али за велики део нема“, истиче наш познати агроекономиста.

    Он напомиње да колико год неки економисти потцењивали пољопривреду Србије, у смислу да је екстензивна, непродуктивна, ипак су сви морали да признају да је она имала највећи допринос стабилнијој ситуацији у читавој земљи и њене су велике заслуге што је прошла година извучена само са минусом од један одсто БДП-а.

    Штампање новчаница од 100 долара
    © Depositphotos / Doomu
    Пандемија и велико штампање долара које је на америчком тржишту изазвало раст тражње, а онда и недостатак намирница, довели су до раста цена хране.

    Ни Србија, наравно, не може да остане мимо света и неке цене су већ отишле навише.

    „Све што улази у процес производње утиче на раст цена. Струји је повећана цена у Србији, повећана је цена нафте, цена сировина — пшенице, кукуруза, а то све вуче за собом цену меса, млека, уља, брашна. Али ми још немамо разлога да страхујемо од неких већих ценовних турбуленција“, оцена је Пространа, који напомиње да држава има механизме којима може да реагује, попут тога да из резерви повуче неку робу и тако утиче на смањење цене ако буде било неопходно.

    Ограничава и куповна моћ

    Он каже да се радује ценама пољопривредних сировина јер су, како истиче, годинама биле потцењене. Подсећа да је кукуруз дуго био 15 динара за килограм, а сада 24-25 динара, што је, како сматра, лепа цена која ће мало опоравити примарне пољопривредне произвођаче.

    Простран ипак сматра да ми у Србији нећемо гладовати јер имамо аграрну државу, али и додаје да за то постоји још један разлог:

    Куповна моћ грађана није велика и то је ограничавајуће. Можете ви да понудите шта год хоћете и хлеб по цени од 500 динара, ако људи немају пара неће купити килограм, него 200 грама. Ту постоји та логика, колико пара,толико музике.“ 

    Будимовић предвиђа да ће у Србији и даље расти цене, првенствено живе стоке, млека.

    „Раст цена кукуруза и сојине сачме на берзама је порастао, па се и у Србији одразио на поскупљење сточне хране као прве карике у ланцу производње. Самим тим, дошло је до повећања цена хране у малопродаји“, каже саговорник Спутњика.

    Друга битна ствар која је утицала на кретања на светском тржишту је, сматра он, то што су се Русија и Кина, погођене пандемијом, оријентисале на сопствену производњу. Оне су од великих увозника постале велики произвођачи хране. Кина још не у тој мери да може да задовољи све своје потребе. Простран напомиње да је Русија имала рекордну производњу пшенице и највећи профит остварила баш захваљујући њеној продаји.

    Кукуруз
    © CC0 / Pixabay
    Извозници у Србији су профитирали због раста цена, па је у прва три месеца извезено 52 посто више кукуруза него прошле године у истом периоду.
    Домаћинско понашање

    Будимовић истиче да је одличан прошлогодишњи род кукуруза учинио да у прва три месеца из Србије буде извезено 52 одсто више кукуруза него прошле године у истом периоду. Он сматра да би у оваквој ситуацији са константним растом цена хране на светском тржишту требало домаћински да се понашамо и да не дозволимо да останемо без довољно хране за животиње.

    Извозници наравно користе уговоре које су направили прошле године и профитирају. Држава је требало да обезбеди одређену количину кукуруза, сојине сачме, сунцокрета за производњу основних животних намирница, па тек потом да дозволи извоз тих ратарских култура“, сматра наш саговорник.

    И он сматра да на пад цена убудуће не можемо да рачунамо. Прогнозе говоре да ће потрошња меса на Далеком истоку — у Вијетнаму и Кини, порасти 22 одсто, тако да ће цена највероватније расти. Ако ништа друго, остаће на истом нивоу. Да се врати на почетни ниво сигурно неће, уверен је Будимовић.

    Тагови:
    Србија, раст, цена, свет, храна
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога