Београд+ 10°C
Ниш+ 12°C
Слушајте Sputnik
    Ситуација у Дебаљцеву

    Украјинa годину дана после: осиромашење и распојасаност криминала

    © Sputnik/ Михаил Воскресенски
    Друштво
    Преузмите краћи линк
    0 71

    Годину дана после државног преварата, који је Украјини требало да донесе „европску будућност“ и одговарајући ниво живота, земља упада у све већу друштвено-економску кризу. За свега годину дана национална валута је доживела крах, цене расту, многи људи су остали без посла, а погоршала се и кримогена атмосфера.

    Људи се све више разочаравају у евроинтеграцију на украјински начин, подаци друштвених анкета сведоче о томе да се преко половине становништва плаши останка на статусу кво и да очекује даље погоршање ситуације.

    Према подацима „Рисерч анд брендинг груп“, 89 одсто становништва је у мањој или већој мери осетило утицај кризних појава у економији, при чему је преко 60 одсто доживело смањење прихода. Становници морају све више да штеде, понекад и на најнужнијем.

    Гривна пада у провалију…

    Најболнији ударац по новчаник Украјинаца представљала је девалвације гривне. За годину дана мандата нове власти, национална валута је обезвређена за више од три пута: курс је са 8 гривни у односу на долар порастао на 27 и наставља да расте.

    Народна банка Украјине дуго је вештачки покушавала да одржи ниво гривне ограничавајући продају долара становништву. Међутим, то је имало супротан ефекат — гривна је наставила да пада, а долар је у банкама постао дефицитаран.

    Притом је процветала куповина на црно, где су се девизе могле набавити у неограниченим количинама, али по вишем курсу. Људе није плашила чак ни кривична одговорност коју повлаче такве операције. Тек је у фебруару 2015. године Народна банка одлучила да пређе на тржишни курс, што је резултирало поновном појавом долара, али сада по цени од 25 гривни, као на црном тржишту.

    То је довело до поскупљења увозне робе, грађани су морали да се одричу страних производа у корист јефтинијих домаћих. Такође, поскупео је и одмор у иностранству, а чак су и путовања у Турску и Египат, која су последњих година постала традиционална за Украјину, за многе постала прескупа.

    Пад курса гривне изазвао је велике проблеме и девизним зајмодавцима: за њих је овај крах већ други у последњих седам година. Банке су спремне да индивидуално разматрају реструктурирање дугова, али на то нерадо пристају и дозволу не дају увек. Крајем 2014. године, Рада је усвојила закон којим се забрањује одузимање некретнина ако оне представљају залог у девизним кредитима. Међутим, овај закон није ступио на снагу, пошто је вето на њега ставио председник Петро Порошенко.

    … А цене само расту

    Још један ударац за благостање становништва представља инфлација, чији је темпо превазишао и најпесимистичније прогнозе — за годину дана је са 0,5 одсто (2013. године) порасла на 24,9 одсто.

    По званичним подацима, намирнице и безалкохолни напици су за годину дана у просеку поскупели за 25 одсто. Највише су порасле цене пиринча, житарица и воћа, између 56 и 77 одсто; риба, јаја, сланина, безалкохолни напици, месни производи, сунцокретово уље, хлеб, макарони и шећер поскупели су за 23-37 одсто.

    Цене медицинских услуга су порасле за 17-30 одсто, а превоз је поскупео за скоро 42 одсто. Аутомобили су поскупели скоро двоструко, бензин — више од два пута. Тарифе за станарину, воду, електричну енергију и гас су порасле за 34,3 одсто.

    Цене и даље расту у 2015. години. Према подацима Народне банке, у складу са програмом ММФ-а о издвајању финансијске помоћи за Украјину, предвиђено је велико повећање режија за становништво — 280 одсто кад је у питању гас и око 66 одсто за грејање. Зато ће инфлација до краја 2015. године износити између 25 и 26 одсто.

    Власти у земљи су још 2014. године замрзле плате и пензије и укинуле низ социјалних програма.

    Људи штеде

    Подаци државне статистике говоре о порасту просечне месечне плате за 5,9 одсто годишње. Она сад износи око 140 долара по важећем курсу.

    Дугови за плате су за годину дана више него удвостручени: од једне милијарде (око 40 милиона долара) 2013. године порасли су на 2,4 милијарде (око 96 милиона долара) 2014. године. Притом су највећи дугови акумулирани у источним областима Украјине — у Доњецкој, Луганској, Харковској и Дњепропетровској области.

    Наталија из Кијева, која ради као продавац-консултант у једном од супермаркета у главном граду, рекла је да је због кризе њена трочлана породица — она живи са мужем и сином који иде у трећи разред — приморана да разматра буџет.

    Наши приходи се нису променили. Као и пре, ја примам плату од 2 хиљаде гривни (око 80 долара), а муж као чувар зарађује 2,5 хиљаде гривни (око 100 долара). Али, док смо раније од тог новца могли нормално да живимо, сад морамо да размишљамо како да саставимо крај с крајем до краја месеца — све поскупљује“, каже она.

    Комуналије су порасле скоро два пута, за трособан стан плаћамо 1,3 хиљаде гривни (око 50 долара) месечно уместо 700 гривни (око 30 долра), колико су раније износиле. Трошкови превоза су удвостручени, за породицу је то око хиљаду гривни (40 долара) месечно. Остаје око 2 хиљаде гривни за исхрану троје људи. На одласке у биоскоп, у кафић и штедњу за летовање морамо да заборавимо — гледамо телевизију код куће“, каже Наталија.

    На истоку је хуманитарна катастрофа

    У посебно тешкој ситуацији су се нашли Украјинци који живе у Доњецкој и Луганској области. Иако се то званично не признаје, у региону практично влада хуманитарна катастрофа. Људи се налазе под сталном пуцњавом, у неким градовима недељама нема струје, грејања, воде и намирница. Становници се спасавају захваљујући хуманитарној помоћи и волонтерима. По најновијим подацима УН, број жртава од почетка сукоба премашује 5,6 хиљада, а 13,4 хиљада људи је рањено.

    Кијев још увек гаји наду да ће поново успоставити контролу над изгубљеним делом Донбаса. Ипак, украјинске власти су у децембру 2014. године увеле економску блокаду према територији која није под њиховом контролом, а свим становницима је предложено да напусте зону сукоба и да се преселе. Државна предузећа и установе су хитно евакуисани. Обустављена је исплата плата и пензија људима који нису желели да оду.

    Према подацима УН, у зони сукоба се и даље налази око 5 милиона људи. Данас су многи од њих без средстава за живот и приморани су да се по читаве дане крију од артиљеријске паљбе у хладним подрумима.

    Тагови:
    хунманитарна катастрофа, криминал, економска криза, гривна, Украјина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога