СПЦ: Јединство није романтичарска и сентиментална реалност

Свечаном литургијом, као што је и почео, завршен је Свеправославни сабор на Криту, на којем је усаглашен заједнички документ о односу Православне цркве према другим хришћанским црквама и другим нехришћанским религијским заједницама, а верном народу је упућена порука да је јединство цркве највећа вредност свих хришћана.

У саопштењу СПЦ, које је потписао митрополит Порфирије, стоји да се на поменутом документу радило највише из разлога што је, како каже, наравно, свима јасно да је реч Господња и молитва да сви заједно буду заповест, али да јединство није романтичарска и сентиментална реалност и ствар, и да о њему треба обавезно трезвено, саборски промишљати.

„Зато, дубоко осећајући да је дијалог не само потребан, сматрамо да га треба унапређивати и покушавати у духу јеванђеља, а у складу са канонима и предањем Цркве, корачати ка том јединству“, наводи се у саопштењу.

У исто време, додаје се, треба одредити начине и границе, сваки конкретан корак и како га реализовати, јер јединство треба да буде и у истини и у љубави.

Документ је потписан у недељу, последњег дана Сабора који је затворио Васељенски патријарх у присуству представника гостију, који су присуствовали и почетку и завршетку Сабора, из редова Римокатоличке цркве и протестантских цркава.

Са Сабора су, додаје се, упућене две поруке. Реч је, како се наводи, о једном циркуларном писму упућеном свим помесним црквама на увид и на рецепцију, зато што све саборске одлуке које су доношене кроз векове никада нису саме по себи бивале коначне, па је било је неопходно да се провере прихватањем верног народа и пуноће Цркве.

То, истиче се, опширније циркуларно писмо садржи, поред једног богословског увода о томе шта је Црква, и најважније закључке и тезе о свакој теми којом се Сабор бавио.

Поред тога, Сабор је верницима упутио краћу поруку у којој се наглашава да је јединство Цркве највећа вредност за нас хришћане, а да то јединство Цркве заправо јесте Сабор, реализује се кроз саборност, а темељи се на оваплоћеном Сину Божјем, Богочовеку Христу.

Такође је наглашено да као хришћани не можемо бити самозаљубљени и чувати истину јеванђеља само за себе као своје власништво, него је морамо сведочити пред светом, морамо пружати руку наде, руку спасења, руку љубави и онима који су близу и онима који су далеко.

Сабор је завршен свечаном литургијом коју је служио патријарх Васељенски уз саслуживање поглавара свих цркава.