Слушајте Sputnik
    Дечаци читају књигу у библиотеци

    Зашто француски у школе, а не руски или арапски

    © Fotolia / Tyler Olson
    Друштво
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    5137

    Међу бројним најавама великих промена система образовања најновији је предлог министра просвете да деца обавезно уче два страна језика. Два дана касније министар Младен Шарчевић је изјавио да се због недостатка новца други обавезни језик ипак неће учити од првог разреда и да је школама потребно обезбедити целодневну наставу или рад у једној смени.

    Ко нема дете у школи, а читао је последње изјаве министра просвете, могао је да закључи да се у школама у Србији учи само једaн језик и да ће француски спасити нашу децу. 

    По препоруци родитеља и школских одбора, Министарство већ годинама одобрава факултативно учење језика у основним и средњим школама. Готово да нема школе у Србији у којој се поред обавезног не уче макар још два језика. У београдској Основној школи „Др Арчибалд Рајс“ од петог разреда изборно се уче руски и француски, а последњих година највеће је интересовање за кинески.

    Директорка школе Јелена Војновић сматра да је најновији предлог министра сјајан, али да би увођењу још једног обавезног језика морало претходити укидање изборних предмета. 

    „Деца су преоптерећена, велики је проблем што после школе имају простор за спортове и приватне активности, не могу све да постигну. Мислим да је потребна општа реформа, да треба дуго да се ради на томе. Дефинитивно сам за увођење што више језика, деца треба да се образују, то ће им користити у животу, па се надам да ће у Министарству наћи право решење“, каже Војновићева. 

    Она подсећа да је и раније било речи о укидању појединих изборних предмета, али да готово нико не размишља о томе да наша деца имају пет часова српског и готово исто толико часова математике недељно.

    Ученице Осме београдске гимназије током недавног боравка у Санкт Петербургу.
    Осма београдска гимназија
    Ученице Осме београдске гимназије током недавног боравка у Санкт Петербургу.

    „Деца уче по старим наставним плановима и програмима, мислим да би их требало редуковати, лектира је иста као кад смо ми били деца, неких је предмета превише, а премало оних који развијају интелигенцију и моторику. Треба увести и додатне часове физичког. Дуго сам у просвети и видим да је деци напорно, другачија су него кад смо ми одрастали. Треба им пружити више. Допадају ми се пројекти везани за предузетништво. Наша школа их је покренула, јер децу треба оспособити за живот. Језици су један од начина. Треба нам мање досадних ствари, а више креативних, животних“, каже директорка Војновић.

    У београдској Осмој гимназији деца факултативно уче руски, јапански и шпански, а у току су припреме за поновно увођење часова кинеског. Међутим, директорка Ирена Брајовић, за разлику од своје колегинице, сматра да деца нису преоптерећена. То, каже, показује искуство, јер велики број ученика користи факултативну наставу. Нашој школи највећи је проблем што не ради у једној смени, да би деца по подне могла да се посвете изборним активностима, па и учењу језика, каже за Спутњик Ирена Брајовић.

    „Поднели смо пројекат и Министарству просвете и Секретаријату за образовање да можемо да радимо у једној смени, неке преправке да се ураде, из једног јединог разлога, да можемо да пружимо деци оно што хоће, ако после шест, седам часова остају на руском, јапанском или шпанском, то значи да они то желе. Нико их не тера, сами се изјашњавају на почетку године да ли то хоће или не“, објашњава Брајовићева.

    Ђаци Осме београдске гимназије у обиласку знaменитости Санкт Петербурга.
    Ђаци Осме београдске гимназије у обиласку знaменитости Санкт Петербурга.

    Због спорости нашег система, школе у Србији отварају деци прозоре у свет углавном захваљујући добрим директорима менаџерима и ентузијастичним професорима, којих, на срећу, без обзира на мале плате и услове рада, има.

    Тако кинески у Основној школи „Др Арчибалд Рајс“ држе предавачи које сваке године обезбеђује и плаћа Амбасада Кине, односно Влада те земље. Осма гимназија управо преговара са Амбасадом Индије о увођењу хинди језика у факултативну наставу, а већ неколико година има сарадњу са једном угледном школом у Јапану која стипендира наше ђаке у тој далекој земљи.

    „Деца воле да упознају нову културу. Код нас се учи јапански, јер децу занима јапанска култура. Деца су жељна знања и треба им пружити оно што желе. Волела бих да имамо и друге предмете коју су факултативни, а не тичу се језика. Преко заједнице гимназија, са професорима са факултета поднели смо чак девет програма за микро и макроекономију, пословни енглески, пословну информатику, то је нешто што наша деца желе. Не кажем да је систем лош, само треба да га обогатимо нечим мало модернијим“, закључује Брајовићева.

    Дакле, за додатне часове језика у Србији новац, којег нема, не мора да буде пресудан. Очигледно су најпотребнији јака жеља, добра воља и поштовање жеља деце, јер ово су деца која прате цивилизацијски ток много боље од многих предлагача нових реформи. Уосталом, тешко је рећи да ли смо ишта добро добили после свих реформи које су нам наметнуте у последњих петнаест година, али и оних које смо сами смислили. 

    Животно и модерније, кључне су речи саговорница Спутњика на ову тему. Можда им додати „експедитивније“, манути се великих реформи, растеретити децу градива из старог програма, теорема и дефиниција које ће мало коме користити у животу. Направите им у распореду простор за оно што их стварно занима. Ако самлевени у школи преузму ово друштво, какве ли ће тек они реформе спремати за будуће школарце — голијате.

    Иначе, покушај Спутњика да сазна зашто министар предлаже да баш француски, „као један од светских језика“, буде други обавезан језик, остао је без одговора. Као и питање да ли је основни разлог тај што у нашој земљи има чак 600 професора тог језика. А немачког, кинеског, арапског…?

    Без одговора је за сад и питање да ли ће се чекати усвајање новог закона о основама система образовања и васпитања да би се одговорило на захтев средњих школа и гимназија које годинама траже да им се омогући рад у једној смени, како би деца током поподнева факултативно похађала часове језика и других предмета, које сами изаберу.

     

    Тагови:
    јапански језик, кинески језик, арапски језик, језик, учење, руски језик, школа, реформе, Шарчевић Младен, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога