Слушајте Sputnik
    Јанис Варуфакис

    Варуфакис: У банкама на северу завршило 90 одсто помоћи

    © AP Photo/
    Економија
    Преузмите краћи линк
    Урош Бобић
    0 1499111

    „Било би лепо кад би лек био горак, али кад би нас бар у исто време лечио. Попили бисмо тај лек без преговора, без непрестаног трчања у Брисел, трчали бисмо до наших министарстава. Али, нажалост, тај лек је отрован“

    Грчка влада жели да њен нови економски споразум са европским кредиторима ступи на снагу од 1. септембра, изјавио је јуче неименовани извор из грчког Министарства финансија. Изјава је доспела у европске медије уочи кључних преговора грчких званичника са министрима финансија земаља чланица еврозоне у среду у Бриселу. У међувремену, грчки премијер Алексис Ципрас и даље тврди да програм његове владе неће представљати никакав терет по било ког грађанина Европске уније, а министaр финансија Јанис Варуфакис наставља са критикама на рачун тројке међународних кредитора.

    Грчки премијер Алексис Ципрас је на конференцији за новинаре после сусрета са аустријским канцеларом Вернером Фајманом у Бечу нагласио да Грчка жели решење које би било прихватљиво свим њеним партнерима у еврозони. 

    И поред снежне олује, око стотину аустријских симпатизера новог грчког премијера окупило се испред седишта аустријске владе, како би поздравили Ципраса и изразили наду да ће канцелар Фајман исказати отвореност према грчким захтевима, и да ће пре свега позитивно деловати на Немачку.

    Наиме, немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је да Грчка мора представити „одрживи“ план о отплати дуга и другим реформама пред министрима финансија земаља чланица еврозоне на састанку у среду, 11. фебруара, у Бриселу. Меркелова је додала да Немачка жели да Грчка остане део еврозоне, али да се Атина, како је истакла, мора придржавати основних правила из програма помоћи који јој је додељен. Председник Европске комисије, Жан Клод Јункер, истовремено је поручио је Грчкој да не очекује да ће еврозона у догледно време пристати на захтеве који се тичу обнављања преговора о финансијском пакету помоћи.

    Са своје стране, грчки министар финансија Јанис Варуфакис критиковао је мере штедње међународне тројке кредитора током обраћања грчком парламенту у Атини.

    „Крај кризе неће доћи ако поново прихватимо имплементацију програма мера штедње. Било би лепо кад би лек био горак, али кад би нас бар у исто време лечио. Попили бисмо тај лек без преговора, без непрестаног трчања у Брисел, трчали бисмо до наших министарстава. Али, нажалост, тај лек је отрован. А најгоре од свега је што и доктор то зна! Али доктор мора да настави да нам даје лек, иако зна, и приватно чак признаје, да лек наше стање само чини горим.“

    Дубоке реформе

    Варуфакис је истакао да су они који су Грчкој позајмљивали новац били свесни до које мере је спасавање не само грчке већ и других европских економија репресивним методама које су им наметнуте било, како је рекао, токсично.

    „Годинама су заваравали своје посланике и свој народ. Говорили су им да су ове позајмице, које деле познати повериоци, знак европске солидарности са лењим Грцима, Шпанцима, Португалцима, Ирцима, периферијом континента. А истина је другачија – први Меморандум био је заправо знак солидарности са банкама на северу Европе, где је заправо завршило 90 одсто новца који нам је дат.“

    Грчки министар финансија убеђен је да ће нова влада у Атини успети да се избори са изазовима који је чекају.

    „Имплементираћемо дубоке реформе у договору са Организацијом за економску сарадњу и развој – генерални секретар, господин Гурија, долази у Атину да нам помогне да осмислимо те реформе и контролишемо њихову имеплементацију на транспарентан начин. На ове реформе додаћемо око 70 одсто обавеза које смо преузели постојећим Меморандумом. Ми смо паметни људи и не жалимо се на ове реформе све док преосталих 30 одсто мера, које сматрамо неприхватљивим, не буде суспендовано или потпуно уклоњено.“

    Владајућа партија Сириза, најављујући борбу против утајивача пореза у Грчкој, посебно је изгледа имала у виду и Грчку православну цркву.

    Црквени приходи

    Премијер Ципрас и чланови његовог кабинета, наиме, заклетву су положили без православне церемоније. Црква у Грчкој до сада није морала да плаћа непопуларан порез на имовину, који је претходна влада увела у покушају да испуни циљеве штедње. Такође, рачунима Цркве није лако приступити, па су због тога црквени фондови били и остали табу тема у Грчкој.  Стручњаци кажу да су црквени приходи подложни опорезивању, али да постоје два велика проблема – одсуство система за обрачун тих прихода и неадекватно вођење катастра.

    Ципрас: Грчка жели решење које би било прихватљиво свим њеним партнерима у еврозони
    Ципрас: Грчка жели решење које би било прихватљиво свим њеним партнерима у еврозони
    Црква је у Грчкој други највећи власник земљишта, после државе, али до сада није плаћала порез на 130.000 хектара земље којима располаже. Неки европски медији наводе да у црквене поседе у Грчкој спадају и стамбени блокови у најмодернијим атинским четвртима, као и градска предграђа у насељима на обали мора. Грчка православна црква има и удео од 1,5 одсто у Националној банци Грчке и представника у њеном Управном одбору. Алексис Ципрас је одавно критиковао претходну грчку владу због тога што је оклевлала да уведе порез Цркви и богаташима, чиме је и пре избора јасно наговестио како ће се према том питању поставити његова влада.

    Тагови:
    Кредит, Јанис Варуфакис, Алексис Ципрас, Грчка, Аустрија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога