Слушајте Sputnik
    Алексеј Милер и Душан Бајатовић

    Милер: Руски гас нема конкуренцију

    © Фото : Танјуг - Тања Валич
    Економија
    Преузмите краћи линк
    0 410
    Пратите нас

    Обим и удео руског гаса на европском тржишту ће расти у наредних 15 година, изјавио је шеф „Гаспрома“ Алексеј Милер уз поруку да руски гас нема конкуренцију.

    Милер је такође, говорећи о Украјини, рекао да укупна дуговања те земље за руски гас износе 29 милијарди 477 милиона долара, од чега је 2 милијарде 600 милиона дуг за 2013⁄14, 200 милиона долара дуг за испоруке гаса на југоисток Украјине од стране „Гаспрома“, које Украјина не плаћа. Остала сума је казна на име „узми или плати“.

    Милер је на конференцији „Енергетски сектор Европе: будућа структура и место на светском тржишту“ у Београду истакао да обим испорука гаса у Европу од стране „Гаспрома“ за 2015 показују позитивну динамику у поређењу са 2014, посебно у априлу и мају. У мају, како је прецизирао, то повећање износило је, у односу на исти месец прошле године, пет одсто. То, истакао је Милер, значи да прогнозирамо повећање укупног обима испорука руског гаса Европи, као и удела руског гаса у испорукама Европи.

    „Ако погледамо ретроспективу последњих 15 година, удео увоза руског гаса у Европу је порастао за 17 одсто и можемо са сигурношћу да претпоставимо да ће у наредних 15 година бити исто“, навео је шеф „Гаспрома“.

    Међу факторима који утичу на европско тржиште гаса он је издвојио пад експлоатације гаса у самој Европи. По процени „Гаспрома“ пад обима експлоатације европског гаса износиће 80 милијарди кубних метара гаса, рекао је Милер и додао да ће у наредних 15 година фактор опадајуће експлоатације бити доминантан.

    Према речима Милера, течни гас је изгубио битку на европском тржишту и ова врста енергента неће играти неку значајнију улогу у наредним деценијама.

    Милер је нагласио да ће истовремено, према прогнозама, у наредних 15 година апсолутни обим потрошње гаса расти.

    Притом, додао је шеф „Гаспрома“, на тенденције раста извоза руског гаса неће имати никавог утицаја то да ли ће у ЕУ потрошња бити у успону, остати на истом нивоу или ће падати.

    „Наше испоруке гаса ће само порасти, као и њихов удео. Без обзира на то шта ће се дешавати са европским тржиштем, апсолутно је јасно да ће бити потребне додатне испоруке руског гаса“, рекао је Милер.

    Анализирајући гасно-транспортне системе, он је поменуо пројекат „Источни лук“ (Eastring) за који је рекао да нема економске оправданости јер потенцијални учесници тог пројекта ни са ким нису водили преговоре, па се поставља питање одакле ће се појавити гас у том гасоводу.

    Када је реч о Трансјадранском гасоводу (ТАП) ту је ситуација са осигурањем ресурса нешто боља, али ако погледамо рокове видећемо да се пре четири године причало да ће ТАП почети да ради 2017. а данас чујемо да ће испоруке почети 2021. и сваке године се додаје, навео је Милер и нагласио да жели успеха свим гаснотранспортним пројектима али да они нису конкуренција руским јер се они граде строго у складу са расположивим капацитетима.

    Милер се осврнуо и на ситуацију са Украјином, подсетивши да су крајем прошле године завршени трилатерални преговори Русије, Украјине и ЕУ о украјинским дуговањима за гас.

    Он је прецизирао да „Гаспром“ потражује казне на име „узми или остави“ од осам милијарди 197 милиона долара и да ће одговарајући захтев бити упућен у Истанбулску арбитражу.

    „Укупна сума дуга Украјине до данас је 29 милијарди 477 милиона долара, од чега је две милијарде 600 милиона дуг за 2013⁄14, 200 милиона долара за испоруке гаса на југоисток Украјине од стране ’Гаспрома‘, који Украјина не плаћа. Остала сума је казна на име ’узми или плати‘“, рекао је он.

    Бајатовић: Амерички гас не може да конкурише руском

    Говорећи о енергетској безбедности југоисточне Европе, директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић је истакао да количине гаса из Азербејџана нису довољне како би се снабделе све земље бивше Југославије.

    „Цела југоисточна Европа нема одакле да се снабдева гасом. Ако говоримо о гасоводу ТАП из Азербејџана, из њега гаса за југоисточну Европу — нема. Од укупних 16 милијарди кубних метара гаса, шест милијарде остаје Турској, 10 су покуповали остали, а земље попут Србије, БиХ, Републике Српске, Хрватске и друге не могу да рачунају на гас из правца Азербејџана ни на дужи рок, нити тих количина гаса тамо има“, рекао је он.

    Бајатовић сматра да амерички гас из шкриљаца не може да конкурише руском природном гасу имајући у виду да је та технологија добијања гаса далеко скупља.

    „Цена нафте требало би да буде од 85 до 90 долара за барел да би сама експлоатација уљних шкриљаца била исплатива, укључујући и остале трошкове. Као што можемо да видимо — та технологија не ради, нарочито ако у наредних 7—10 година цена нафте буде стабилна“, истакао је Бајатовић.

    Он је нагласио да технологија добијања гаса из шкриљаца треба да буде 33 одсто јефтинија од природног гаса како би се Србији исплатило да то ради на дугачке стазе.

    „Судећи по постојећој технологији, ово не да је 33 посто јефтиније, него је преко 50 посто скупље не рачунајући на техничке потребе да се тај гас превезе“, закључио је Бајатовић.

    Поред тога решавање енергетске безбедности југоисточне Европе не треба да се политизује јер „није фер да се овај део Европе остави без снабдевања гасом само зато што постоје административне препреке које су, у ствари, део политичке утакмице између Европске уније, САД и Русије“.

    Бајатовић је додао да су земље југоисточне Европе — земље у транзицији и теже ка Европској унији и да би требало да имају своју енергетску шансу.

    Тагови:
    Гасовод, гас, Турски ток, Гаспром, Александар Вучић, Душан Бајатовић, Александар Антић, Алексеј Милер, Србија, Русија, Азербејџан
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога