Слушајте Sputnik
    Економија
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2221
    Пратите нас

    Уз отварање првих преговарачких поглавља Србији је „обећан“ нимало лак пут. О томе шта је још потребно да се уради на плану економске политике како би неопходне реформе биле спроведене за Радио Спутњик говори Зоран Грубишић, професор Београдске банкарске академије.

    Премијер Србије Александар Вучић уверен је да ако решимо три кључна проблема — 17 великих друштвених фирми у реструктурирању, ненаплативе кредите и реформу јавне администрације, по економским показатељима можемо да се нађемо међу развијенијим земљама ЕУ.

    Грубишић каже да, поред задатака који Србију чекају у наредној години, а које је навео шеф Владе, има још неколико великих изазова за домаћу привреду.

    „Висока стопа незапослености је велики проблем, али ако постигнете наведене реформе, опоравите привредна очекивања и добијете стабилан амбијент за инвестиције и привредни раст, самим тим ћете смањити и стопу незапослености и остварити неке друге потребне циљеве“, наводи Грубишић.

    Према његовим речима, у економији увек постоји оно на шта можете у већој или мањој мери да утичете, док има и ствари на које ни сама Влада не може да утиче.

    „Неке компоненте економске политике не можете контролисати у потпуности. На пример, проблем ненаплативих кредита је поље на којем и сама Влада може мало тога да уради. Они су присутни, а држава посредно може неким мерама да опорави ликвидност у привреди како би тај проблем смањила“, објашњава Грубишић.

    Са друге стране, реформа јавне администрације је област где је Влада директно одговорна за примену реформских процеса и она, наводи наш саговорник, када нешто најави, то може и да реализује.

    „Треба имати у виду да су и претходне владе најављивале промене у јавној администрацији, међутим историја нас учи да то није лако постићи, јер то просто није популаран политички потез. У којој мери ће се креатори економске политике ухватити у коштац са тим и колико ће Влада у томе бити доследна, зависиће од ситуације на терену, да ли је Влада стабилна и колико јој је важна популарност унутар бирачког тела“, каже Грубишић.

    Он додаје да реструктурирање јавних предузећа и смањење броја запослених зависи од комплетних структурних реформи у земљи.

    „Темпо смањења запослених у јавним предузећима треба да прати повећање запослених у приватном сектору. То је оно што је кључно, нама требају приватне инвестиције. Питање је колико ће тај инвестициони амбијент бити стабилан и атрактиван за приватне инвестиције и улагања, како би они који су вишак у јавном сектору пронашли посао на другој страни“, каже наш саговорник.

    Он објашњава да је идеја реформи да се подстакне привредни раст, што једним делом зависи од свеобухватних реформи и доследности у њиховом спровођењу, а другим делом од такозваног „спољњог фактора“.

    „Оно што је ван наше контроле су дешавања у еврозони, стабилност валута, политички и инвестициони амбијент, јер нама углавном са те стране долази капитал. Имамо факторе који делују у разним правцима, оне негативне као што су мигрантска криза и висок јавни дуг, али имамо и неке позитивне сигнале, као што је подизање референтних каматних стопа у САД. Када америчка привреда расте, након тога по правилу у таласима расте и европска привреда. То благо слабљење евра у односу на долар и неке друге главне валуте погодује конкурентности европске привреде и инвестиционом амбијенту“, наводи Грубишић.

    Тешко је предвидети политичке процесе и шта ће у скоријој будућности превагнути, али из економског угла стижу охрабрења да можемо очекивати нешто јаче подстицаје по питању инвестиција, закључује наш саговорник.

    Тагови:
    реформе, економија, Зоран Грубишић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога