Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Ветрењача

    Кад ће ветар да одува српске турбине

    CC0 / Pixabay
    Економија
    Преузмите краћи линк
    Екипа Спутњика
    0 07

    Каква је будућност обновљивих извора енергије у светлу климатских промена у Србији, али и у нашем региону, Јелица Путниковић је разговарала са Александром Јововићем, професором Машинског факултета Београдског универзитета и Жељком Марковићем, старијим менаџером у „Дилојту Србија".

    Србија је међу првих десет земаља у свету предала своје циљеве за достизање смањења емисије штетних гасова у неком временском периоду, а проценили смо да их је, у односу на 1990, могуће смањити за скоро 10 одсто, каже Јововић. Што се тиче  обновљивих извора енергије, Јововић подсећа да то питање разматра врло озбиљно Министарство енергетике кроз националну стратегију развоја енергетике и програм остваривања стратегије, а ти подаци су делимично преточени у националне извештај у области климатских промена. Тамо се види напредак у смислу већег укључивања обновљивих извора и смањења коришћења угља у наредних 20-30 година.

    Испуњење циља који је зацртан Париским споразумом јесте да се до 2100. године лимитира пораст глобалне температуре на испод два степена Целзијуса, што захтева да се изврши транзиција енергетског сектора, наводи Марковић.

    „Та емисија мора да опадне у односу на садашњи ниво за 70 одсто до 2050. године. Улога обновљивих извора енергије је кључна у реализацији тих циљева. Коришћење фосилних горива до 2050. године требало би да се преполови, а енергија ветра и сунца до 2030. године треба да буде главни енергент. Да би се то све остварило, потребно је доста новца", констатује Марковић.

    Јововић напомиње да се улагања у том сектору вишеструко враћају, прецизирајући да ће повећано учешће обновљивих извора енергије повећати укупан БДП целог света за 1,1 одсто.

    „Цела индустрија у области обновљивих извора производи и уграђује нову опрему, запошљава огроман број становника, развија технологије страховитом брзином", каже он.

    Марковић, међутим, упозорава да иако постоје технологије ниске емисије угљеника које су исправан пут, није тако лако одустати од коришћења фосилних горива, али да са друге стране нове технологије као што су соларни панели, соларне електране, енергија ветра полако достижу зрелост на тржишту.

    „Стварна цена производње из класичних фосилних горива и даље је драстично јефтинија од производње из обновљивих извора. Обновљиви извори су постигли јако ниско цену и она је сада нижа од фосилних зато што су фосилна горива оптерећена великим бројем намета, такси који се односе на емисије угљеника", каже Јововић, додајући да Србија од 2000. године има другу стратегију енергетике и неколико националних докумената у области климе, заштите животне средине разних сектора, али нема кључни документ, а то је стратегија развоја привреде на неки дужи временски период.

    На питање можемо ли да научимо нешто од онога што су чланице Европске уније већ урадиле, Марковић истиче да је само питање када је право време да се уђе у развој обновљивих извора енергије.

    „Да бисмо финансирали те изворе, морамо наћи новац. Купци електричне енергије, односно становништво, финансира изворе обновљиве енергије преко таксе за обновљиве изворе енергије. Енергија и у Немачкој и у Србији је исте вредности, али су таксе различите", објашњава наш саговорник.

    Како каже, нико неће инвестирати уколико не може да поврати новац. Раст цене електричне енергије у Бугарској због таксе за обновљиве изворе енергије био је 14 процената и то је довело до великог незадовољства грађана, па је Влада у Бугарској пала, подсећа он.

     „Фид ин" тарифе или гарантована откупна цена за производњу струје дала је замајац за развој обновљивих извора енергије, али цена технологије, према речима Марковића, опада зато што се технологије развијају јако брзо.

    „Када се вежете за `фид ин` тарифу, ви се вежете за неку цену. У међувремену, трошкови падају и имате дилему да ли ви преплаћујете и дајете више него што би било реално. Потенцијал за проналажење реалне цене је довео до тога да се уводи аукцијски механизам за обновљиве изворе енергије," каже Марковић.

    Кад је реч о очекивањима да ће струја бити јефтинија за потрошаче, он подсећа да је 2008. године цена енергије била 80 евра по мегават часу, а да је прошле године износила 38-39 евра.

    „То је однос произвођач-берза. За самог купца, засад не, зато што развој нових извора намеће оптерећење у облику такси за обновљиве изворе енергије, па и ако падне цена, такса мало порасте. Дошло је до  стагнације у претходних неколико година, не само кад је у питању електрична енергија него и коначна цена за потрошаче", закључује Марковић.

     

    Тагови:
    зелена енергија, Енергија Спутњика
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога