Слушајте Sputnik
    Радник РН-Пурнефтгаза, ћерке фирме Гаспрома код компресорске станице на гасном пољу Карампур у аутономној области Јамал Ненец

    Балкан и Србија ће каскати за светом све док не добију цев — из Русије

    © Sputnik / Evgeny Biyatov
    Економија
    Преузмите краћи линк
    Катарина Јорданов
    Балканске игре без граница (185)
    2350

    Председник Вучић мора да убеди Европу да је Србији неопходан руски гас за који ЕУ нема алтернативу, упркос свим покушајима Америке да осујети изградњу гасовода из Русије према Европи.

    Посету премијера Бугарске, Румуније и Грчке, Бојка Борисова, Михаља Тудозе и Алексиса Ципраса Србији, где је било разговора о гасу, коментарисао је Срећко Ђукић, економиста, дипломата, овонедељни гост емисије „Енергија Спутњика“, коју уређује и води Јелица Путниковић.

    Ђукић, који је добар део своје каријере посветио и енергетским пројектима, наглашава да све балканске земље тишти проблем енергије, те да је гас једна од мера развијености и услова развоја земаља Балкана. Као такав је, објашњава он, постао ограничавајући фактор економског и социјалног развоја и Србије и наших суседа и да ћемо док не решимо то питање каскати за остатком света.

    На београдском састанку грчки премијер Ципрас нудио је Александрополус као један од терминала течног гаса, где би Србија и Бугарска учествовале са по 20 одсто у изградњи. Наш гост каже да је ситуација са течним гасом драстичнија, него са гасом из гасовода. Тврдње опонената тог плана да нема гаса за тај хаб коментарише наводећи да подаци Међународне енергетске агенције говоре да ће потрошња течног гаса порасти за 70 одсто до 2040. године и достићи скоро 30 одсто потрошње гаса и да је због тога велика трка за производњом течног гаса.

    „Путин је на Јамалу пустио у рад велику фабрику течног гаса и то ће бити један од највећих светских центара за добијање течног гаса. Руси граде још један капацитет на Северном полу и један већ имају на Сахалину 2. Русија ће бити велики играч на тржишту течног гаса и тај хаб за течни гас у Александрополусу, ту ће руски гас бити далеко конкурентнији него амерички, јер Америка намерава да продаје Европи течни гас из шкриљаца који је скупљи од гаса који се добија из земље“, наводи Ђукић.

    Посету Алексеја Милера, председника управног одбора „Гаспрома“, Србији и најављену посету председника Вучића Русији, која је вероватно повезана са гасом, господин Ђукић је објаснио чињеницом да не постоји алтернатива за руски гас и да је разлоге детаљно образложио у својој књизи „Ера руског гаса“.

    „Преко Блиског истока, због трвења која се тамо непрестано дешавају, немогуће је довући цевоводима или на други начин гас у Европу. Из Ирана, који спада међу најбогатије земље у свету по резервама гаса, такође је немогуће довући гас, а Северна Африка по обиму и количини гаса не може да буде алтернатива потребама Европе“, каже наш саговорник.

    „Европа је 2016. године купила од Русије 172 милијарде кубних метара гаса. Шеф ’Гаспрома‘, Милер је недавно реферисао председнику Путину о раду ’Гаспрома‘ и најавио да ће та количина бити за 13,5 милијарди кубних метара већа“, каже Ђукић и додаје да се све то дешава док Балкан и Србија кубуре са гасом, док Централна Европа не оскудева кад је тај енергент у питању.

    Он каже да се већина градова у Србији греје само делом из мазута, а да се остали делови градова греју на дрва и угаљ, па су због тога најзагађенији зими.

    „Пре него што је кренула криза са гасом у Европи, па и у балканским земљама, ми смо у Србији каскали са гасификацијом, која је мање-више завршена у Војводини, а у Србији су то ретка места“, каже Ђукић.

    Господин Ђукић је заговорник максималног повећања домаће производње гаса, мада ту има доста сложених ствари, с обзиром да гас више није у нашим рукама, већ у „Гаспромовим рукама“, и да се повећавају резервоари гаса, али додаје да је то гас који може да подмири потребе у неким вршним ситуацијама.

    „На Балкану је потребно много више гасовода него што их сада имамо и то, по могућству, магистралних гасовода који би ишли од Русије или од Централне Азије, преко Балкана за Европу и тиме снабдевале Балкан и остатак Европе“, тврди он.

    Изјаве званичника Стејт департмента у којима се изричито противе изградњи Турског тока и прикључивању балканских и европских земаља на њега и у којима најављују санкције свима који подржавају „Северни ток 2“, укључујући компаније које учествују у изградњи, наш гост објашњава тиме што се америчка политика према руском гасу није ни мало променила.

    Али, сматра Ђукић, Америка због тога јако греши и неће бити успешна као на Балкану, јер Европа не може себи да дозволи луксуз да остане без гаса.

    Наш саговорник додаје да, с обзиром на то да је Бугарска на челу са премијером Борисовим, под утицајем америчких и неких дипломата из Брисела три пута срушила енергетске пројекте Русије, страхује за судбину „Турског тока“, те да Бугарска неће испоштовати договор да то буде јединствен захтев балканских земаља.

    Да би Европа себи обезбедила гас до 2050. године, Ђукић тврди да јој неће бити довољан само „Северни ток 2“.

    „Према свим прогнозама до 2040. године потрошња гаса ће порасти за 40 одсто. Мораће да се гради ’Северни ток 3‘, као што је неколико месеци уназад најављивано. Ако Србија хоће да стане у ред развијенијих земаља, мора се попети са садашње две на четири милијарде, односно 6 милијарди тона гаса потрошње“, тврди саговорник Спутњика.

    На питање да ли ће идуће недеље председник Вучића са руским званичницима разговарати о правцу допремања гаса до Србије, Ђукић наводи да не види могућност да Србија директно из Русије добија гас, имајући у виду да ће сви правци који иду преко Украјине, 2019. године бити затворени.

    „Евентуално да нам један део гаса долази преко везе која би требало да се изгради између Ниша и Софије, односно Димитровграда“, претпоставља Ђукић и додаје да мисли да ће разговори у Русији бити начелни и оријентациони у циљу да се Европа придобије за „Турски ток“.

    „Руска позиција јесте да она хоће да да гас Европи и нама, али она хоће да се договори са Бриселом, са ЕУ, а не појединачно са земљама. У случају да Европска унија буде сагласна, могла би да почне изградња друге цеви од 15 милијарди кубних метара гаса, а то је количина која би нама овде на Балкану била довољна за неки наредни период. Треба убедити Брисел који се не изјашњава.“

    Саговорник Спутњика сматра да ће Русија наставити да шаље одређене количине гаса преко Украјине, јер је то у интересу Русије, без обзира на Брисел који каже да они то морају да наставе да раде и да Русија не жели да буде зависна од Украјине и од украјинских хирова. Најаву Украјине да наредне године неће да купи ни кубни метар гаса од Русије, Ђукић је назвао причом за људе који не познају материју зато што Украјина пропушта руски гас у Европу, па онда купује од Европе тај гас, само га више плати.

    Ђукић каже да постоји апсолутна узајамна зависност између Европе и Русије кад је у питању гас. Гост Спутњика каже да је јако битно да Вучић објасни ЕУ да је нама јако битно да се снабдевамо руским гасом и да се балкански политичари скоро уопште нису ангажовали када је вршен притисак да се затвори „Јужни ток“.

    „Морамо да се боримо за сопствене интересе и морамо да их доказујемо онима који их оспоравају, а њих нам оспоравају и Вашингтон и Брисел и ми морамо њима да објашњавамо и доказујемо зашто је нама то важно“, каже Ђукић, наводећи пример да је степен гасификације Србије и балканских земаља 15 до 20 одсто, ако се узму и привреда и друштво, у односу на Западну Европу где је тај број износи 100 одсто.

     

    Тема:
    Балканске игре без граница (185)
    Тагови:
    Енергија Спутњика, гас, Срећко Ђукић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога