Слушајте Sputnik
    Нове некретнине - пројекат

    Зашто у Србији није купљен ниједан стан на лизинг — једна идеја могла би то да промени

    CC0 / Pixabay
    Економија
    Преузмите краћи линк
    Јелена Вучићевић
    0 612

    Иако је Закон о финансијском лизингу усвојен још далеке 2011. године, ниједна породица у Србији није стекла кров над главом купујући стан на лизинг. Да ли ће измене закона донети промене...

    Помпезно најављиван као начин који ће проузроковати знатан пад цена некретнина и каматних стопа стамбених кредита, до данас је остао само мртво слово на папиру, бар када је реч о грађанима који су очекивали да ће подстанарски живот моћи да замене животом у стану изнајмљеном на лизинг.

    Тржиште лизинг некретнина није знатно покренуто ни после усвајања измена о ПДВ-у, које су усвојене 2013.

    Да би неко уопште могао да се бави овим послом, неопходно је да има оснивачки капитал од 5 милиона евра, па некретнине на лизинг данас у Србији нуди само неколико лизинг кућа које су у оквиру великих банкарских система.

    Та могућност односи се искључиво на пословни простор који на лизинг могу да купе само правна лица.

    Разлике између лизинга и стамбеног кредита

    Кредитни купац одмах постаје и власник некретнине којом може слободно да располаже, а у случају лизинга право власништва стиче се тек исплатом последње рате.

    Док купац има могућност ослобађања од пореза на пренос апсолутних права уколико купује први стан, ту обавезу би грађанин морао да измири код трансакција на лизинг.

    С друге стране, сама процедура је много једноставнија и пропратни трошкови јефтинији него приликом одобравања кредита.

    Оно што би многе будуће купце определило за лизинг јесте чињеница да није обавезно учешће, с обзиром на то да је та ставка најчешће највећа препрека за кориснике стамбених кредита.

    Рокови отплате су обично 10 година, али се флексибилним планом отплате вредности некретнине омогућава да се део вредности отплати у току периода финансирања, а део отплати или репрограмира након истека периода отплате.

    Такође, приликом куповине на лизинг није потребно обезбеђивање отплате хипотеком, јер је предмет лизинга истовремено и средство обезбеђења.

    Камате се уговарају са сваким клијентом посебно и углавном су исте или повољније него камате за стамбене кредите.

    Привреда главни клијент

    Генерална секретарка Асоцијације лизинг компанија Србије Теодора Миленковић за Спутњик истиче да очекује да ће се лизинг тржиште у Србији тек развијати, али наглашава да је оно и у Србији и у земљама у окружењу пре свега оријентисано на рад са привредом.

    „Асоцијација лизинг компанија Србије је Народној банци Србије поднела иницијативу за измену и допуну Закона о финансијском лизингу, који поред обезбеђивања боље правне заштите садржи и иницијативу за смањење капиталног цензуса за компаније које се баве лизингом непокретности, који тренутно износи пет милиона евра, што ипак делимично ограничава тржиште“, каже Миленковићева.

    Она прецизира да је у 2017. години износ финансирања некретнина путем финансијског лизинга био 9 милиона евра, што представља пораст у односу на претходну годину.

    „Финансирање некретнина путем лизинга доминантно се односи на финансирање пословних зграда и производних објеката, а финансиран је и тржни центар. Занимљив пример потреба физичких лица било је финансирање гаражних места“, истиче Миленковићева.

    Говорећи о земљама у окружењу, Миленковићева каже да су прве некретнине у Хрватској на овај начин финансиране још пре 15 година, али да су такође највише финансиране зграде, угоститељски објекти, тржни центри и хотели на приморју.

    „Пракса земаља Европске уније показује да се путем лизинга доминантно финансирају пословни објекти. Такође, у европским државама велики инфраструктурни пројекти као што су изградња аеродрома, железница и ауто-путева финансирају се путем лизинга, па је привреда и у ЕУ доминантни корисник“, истиче Миленковићева.

    Иначе, на тржишту некретнина у Србији, пре свега због пада каматних стопа за стамбене кредите, у последње време повећана је тражња за становима.

    Истовремено, због закона да понуда и тражња диктирају цене, цене квадрата бележе значајни раст.

    Тагови:
    лизинг, кредит, некретнине, Србија, банке
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога