Слушајте Sputnik
    Сиромаштво

    Поражавајући подаци о најсиромашнијима и најбогатијима у Србији

    CC0 / Balkan Photos
    Економија
    Преузмите краћи линк
    0 69

    Разлика између дохотка најсиромашнијих и најбогатијих у Србији знатно је већа него у земљама ЕУ и зато је важно да проблем неједнакости буде у фокусу стратешких докумената и јавних политика, оцењено је на представљању студије о доходовној неједнакости у Србији.

    При формулисању политике запошљавања, пореска политика, а поготово политике социјалних давања усмерених на сиромашне, увек треба имати у виду сагледавање њиховог утицаја на смањење неједнакости, сматрају аутори студије настале у оквиру напора који се предузимају широм света на остваривању циљева одрживог развоја, који су утврђени у глобалној стратегији развоја до 2030. године, односно Агенди 2030. 

    Бен Слеј, виши саветник Регионалне канцеларије Програма УНДП (Истанбул), каже за Танјуг да се студија о доходовној неједнакости у Србији ослања, пре свега, на званичне податке који су доступни у Србији и пружа детаљне информације које повезује са ширим оквиром за праћење и евалуацију остваривања циљева одрживог развоја. 

    „Студија је показала да постоји више начина на које систем социјалне заштите и политике у овој области могу ефикасније да искористе ове податке, како бисмо обезбедили да ниједан грађанин не буде занемарен када је реч о остваривању циљева одрживог развоја“, рекао је Слеј. 

    Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић рекла је да је мерење неједнакости, која је најсложенији друштвени феномен, прилично сложен и тежак процес. 

    Оцењује да забрињавају званични статистички подаци у Србији, који несумњиво показују да је стопа ризика од сиромаштва 25,5 одсто, а стопа ризика од сиромаштва и социјалне искључености 38,7 одсто, те да решавање тих проблема треба да буде међу приоритетима. 

    Јанковићева каже да су истраживања показала да најсиромашнији грађани улазе у три групе наших становника које су највише изложени дискриминацији, поред Рома и припадника ЛГБТ популације. 

    Како је навела, особе са инвалидитетом и најстарији суграђани често се обраћају поверенику за заштиту од дискриминације, али је број притужби занемарљив када је реч о дискриминацији на основу имовинског статуса. 

    „Када стигне таква притужба, можемо да укажемо на проблем. Свака притужба нам омогућава да покренемо то друштвено питање и помогнемо у вези са конкретним случајем“, рекла је Јанковићева. 

    Последњи такав случај, навела је, јесте правилник у једној општини у Војводини, који је ставио у неједнак положај грађане са лошијим имовинским статусом у погледу наплате топлотне енергије за гас. 

    „Тренутно теку рокови за поступање те општине, али верујемо да ће исправити ту грешку. То само говори да не постоји свест о томе колико можемо да утичемо на животе грађана када доносимо неки правни акт, закон и правилник“, каже Јанковићева.

    Несумњиво је, наводи, да растуће економске неједнакости могу угрозити привредни раст на дужи рок, али и повећавати неједнакост. 

    Истакла је да Влада Србије треба да учини све да се економске неједнакости смање, те пружила подршку свим мерама које се у том правцу предузимају.

    Све студије, попут оне која је данас представљена, каже Јанковићева, помажу да се да дође до што бољих података који ће надлежнима омогућити да креирају боље политике, које ће свакодневно побољшавати квалитет живота наших грађана. 

    Програмска директорка Центра за социјалну политику Гордана Матковић, једна од ауторки студије, каже да је неједнакост комплексан проблем који захтева предузимање низа мера. 

    „Када је реч о давању за сиромашне, то је свака новчана социјална помоћ и дечји додатак“, рекла је Матковићева. 

    Потребан је, каже, опрез у тумачењу добијених података, као и када је реч о поређењу са другим земљама, због тога што постоје методолошке специфичности и разлике које на одређени начин доводе у питање стварне размере онога што истраживачи покушавају да анализирају.

    „Чињеница је да неједнакост није у фокусу наших стратешких докумената и политика. То је нешто што у наредном периоду треба променити и треба пратити како се креће неједнакост и до које мере она представља проблем у Србији“, сматра Матковићева.

    Тагови:
    неједнакост, сиромаштво, ЕУ, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога