Слушајте Sputnik
    Европа
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 40
    Пратите нас

    Како ће Ципрас помирити две наизглед непомирљиве ствари – програм Сиризе и захтеве Еврогрупе?

    Алексис Ципрас добио је другу шансу да спроведе реформе у Грчкој. На ванредним изборима његова Сириза, иако поцепана, освојила је 145 од 300 места у парламенту — Ареопагу.

    Иако је пристао на нешто што се тешко може назвати компромисом са челницима Еврогрупе после референдума на коме су грчки грађани одлучили супротно, Ципрас је у постизборном обраћању својим присталицама у Атини поновио речи које је изговарао и пре него што је постао премијер. Грчка и грчки народ синоними су за отпор и достојанство, рекао је он.

    „Заједно ћемо наставити борбу у следеће четири године. Пред нама су тешкоће, али стојимо чврсто на земљи. Од борбе се нећемо опоравити магијом, али хоћемо ако напорно радимо“, рекао је Ципрас.

    Са њим се не слаже његов дојучерашњи најближи сарадник и министар финансија Јанис Варуфакис, за кога Сириза више не постоји од 12. јула ове године. После тога, према Варуфакисовим речима, на делу је предаја грчке владе и деконструкција Сиризе.

    Договор са Еврогрупом биће спроведен у дело, најавили су челници Сиризе, уз ограду да ће бити настављени тешки преговори.

    Питање које се поставља је како помирити две наизглед супротне ствари — изворне тежње Сиризе за праведнијим европским и грчким друштвом и циљеве међународних кредитора оличене у немачком министру финансија Волфгангу Шојблеу?

    Председник експертског савета фондације „Радионица евроазијских идеја“ Григориј Трофимчук каже да ће ЕУ појачати притисак на Ципрасову владу јер схвата да је он у стратешком ћорсокаку, пошто није постигао резултат који је очекивао. Хаос, каже Трофимчук, у који се увукла Европа због кризе са избеглицама, могао би донекле да помогне Грчкој.

    „Уколико Ципрас буде водио одмерену политику и ако се снађе у овој ситуацији,он ће добити додатне поене на унутрашњој политичкој сцени. Са друге стране, постоји могућност да ће ЕУ преусмерити огромну већину избеглица у Грчку уколико Ципрас буде водио политику која не одговара Западу. Мислим да грчки премијер то узима у обзир“, објашњава Трофимчук.

    Научни сарадник на Институту за европске студије Руске академије наука Владимир Швејцер каже да кредитори имају интереса да Грчка постане стабилна држава зато што ова земља тренутно игра улогу европске капије, кроз коју долазе избеглице.

    „Мислим да су кредитори спремни за неке уступке, што раније није био случај. Али Грцима нико неће отписати дугове. Сами су направили дугове, нису то урадили под притиском Вашингтона или Брисела. Једноставно, Грчка је трошила много више него што је зарађивала, али сада полако схвата да је време да се опамети. Очигледно је да неће доћи до изласка из ЕУ или зоне евра“, закључује Швејцер.

    Ниска излазност од свега 55 одсто показатељ је замора бирача трећим општим гласањем после јануарских избора, који су довели Ципраса на власт и јулског референдума. 

    Ципрас се, за неке аналитичаре нагло, одлучио да поднесе оставку прошлог месеца након што је био присиљен да прихвати драконске услове пакета међународне финансијске помоћи, упркос томе што се 62 одсто гласача на референдуму изјаснило против тога.

    Суочавајући се са банкротом државе и могућношћу изласка из Еврозоне, као и са падом економије услед недостатка новца, Ципрас је инсистирао на томе да није имао пуно избора. Међутим, многи у његовој странци видели су у томе издају принципа за које су се борили. Резултат је био подељена Сириза.

    После недељних избора ситуација се изменила у Ципрасову корист. Већина странака заступљених у парламенту верује у нужност мера штедње. Изузетак су екстремно десна Златна зора, која је ушла у парламент као трећа по јачини са седам одсто освојених гласова и Комунистичка партија Грчке.

    У оваквој ситуацији, Ципрасова улога је нешто измењена у односу на јануар. За разлику од почетака у првом мандату када се Сириза залагала за одбацивање услова Еврогрупе, Ципрас се сада поставља као онај ко ће ублажити ударце мера штедње по леђима најрањивијих слојева становништва описујући финансијски пакет као „живи организам“ са још неким отвореним пољима за преговоре као што су смањење дуга, приватизација, радни односи и ненаплативи кредити банака.

    Тагови:
    влада, избори, Европа
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога