Слушајте Sputnik
    Европа
    Преузмите краћи линк
    0 013
    Пратите нас

    Руско име које се појављује у метаподацима материјала с електронском преписком тима новоизабраног француског председника Емануела Макрона не доказује да је Русија умешана у хакерски напад који је довео до „цурења“ информација, истиче француски стручњак за сајбер-безбедност Шарл Прео.

    У материјалу Викиликса, под називом „Макронликс“, наглашено је да се у метаподацима неколико пута појављује име Руса, наводно сарадника руске државне структуре „Еврика“. 

    Према мишљењу Шарла Преоа, оснивача и руководиоца Високе инжењерске школе за сајбер-безбедност у Јужној Бретањи, једино што овај податак доказује јесте да је у метаподатке неко унео име Руса. 

    „То, међутим, не доказује непосредно порекло података. Било ко, у било којој земљи, може да унесе информације ове врсте у метаподатке. То доказује само да се спомиње руски радник, али не доказује порекло информација“, објашњава саговорник француске редакције Спутњика.  

    Према његовим речима, метаподаци су подаци који се додају тексту како би се убрзала претрага.

    „Ти метаподаци су слободне информације. Другим речима, можете да додате податке какве год желите. То значи да њихово присуство (било да је реч о именима или неким другим речима) доказује само то да их је неко ту ставио случајно или намерно. То није формални доказ извора“, каже Прео.

    Материјал „Макронликс“ објављен је неколико сати уочи почетка предизборне тишине у Француској, односно у тренутку када се није могло утицати на резултате председничких избора. Да ли је могуће да је цео догађај изрежиран? 

    „Могу се давати разне претпоставке. У овој области све се посматра кроз призму методологије. Прво се проналази одговарајући дигитални траг, затим се спроводи експертска анализа документа, метаподатака и свега што може бити сакривено у документу. За то је неопходна веома пажљива техничка експертиза коју не може да обави свако. И само после овакве експертизе може се говорити о информацијама које су у документу“, наводи француски стручњак.

    Он, међутим, сматра да је најтеже прикупити доказа да речи или информације које су садржане у метаподацима заиста потичу из одређене земље или структуре. 

    „Ту нема гаранција да ће експертиза помоћи да се утврди формални доказ. Зато се прибегава другим методама. На пример, утврђује се ИП адреса, прати се траг почетне ИП адресе с које су послате информације и утврђује се да ли се та адреса заиста налази у некој земљи, на пример у Русији“, објашњава Прео и наглашава да је за ту врсту доказа неопходна додатна техничка истрага. 

    Тагови:
    председнички избори у Француској, руски траг, руски хакери, цурење информација, сајбер-напад, истрага, Викиликс, Емануел Макрон, Француска, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога