Слушајте Sputnik
    Заставе Немачке, САД и ЕУ

    „Дојче веле“: ЕУ – миш који је умислио да је лав

    © AFP 2018 / TOBIAS SCHWARZ
    Европа
    Преузмите краћи линк
    2410

    Европска унија радо критикује блискоисточну политику других земаља, али сама не нуди никакве предлоге. То је дефинитивно сувише мало за заједницу држава која финансира палестинску аутономију, пише аналитичар „Дојче велеа“ Бернд Ригерт.

    „Провокативна иницијатива америчког председника Доналда Трампа о признавању Јерусалима као главног града државе Израел, за Европску унију је лоша ствар. То само уноси немир, побуну и заоштравање фронтова, јединствени су у оцени министри спољних послова 28 земаља-чланица. И то сви. Јединство око тога да само ’решење које предвиђа две државе‘, Израел и Палестину, доноси напредак, било је ’импресивно‘, похвалила се комесарка ЕУ за спољну политику Федерика Могерини“, пише „Дојче веле“.

    У анализи се даље наводи да та одлучност није претерано импресионирала госта из Израела. Бењамин Нетанјаху је Европску унију одавно отписао, зато што је, према његовом мишљењу, превише пријатељски настројена према Палестинцима. Он наде полаже у САД и свог новог најбољег пријатеља – Трампа. Палестинци раде управо супротно. Они проклињу САД и радије би да виде ЕУ у активнијој, посредничкој улози. Како би то све заједно требало да функционише?

    „Европска унија – то је јасно и гласно ставила до знања комесарка Могерини – нема сопствену блискоисточну политику. Некакве посебне ЕУ-иницијативе изричито су – искључене. Увек се чека на мудрости из Вашингтона. Али на њих очигледно може још дуго да се чека. Ни председник Обама није успео да доведе све стране за исти сто. А ако би то успео непредвидљиви Трамп, то би било политичко чудо“, пише „Дојче веле“.

    Европска унија се представља мањом него што јесте, упркос њеној великој улози у конфликту. Унија финансира добар део палестинског буџета и одржава живот у Појасу Газе и Западном Јордану – и то са изричитом подршком Израела, јер би иначе те задатке требало да преузме окупациона сила.

    Президент Чехии Милош Земан
    © AP Photo / Petr David Josek

    „Политичари ЕУ често су инсистирали на томе да Унија постане активнија. До сада је све остајало на тврдоглавом придржавању максиме о „решењу по начелу двеју држава“ или правилу „земља за мир“, коју су Израелци и Палестинци развили деведесетих година. Отада се много тога покушало, али се мало тога догодило. Једноставно није функционисало. Разлог за то је и негативан став међусобно посвађаних Палестинаца, али и негативан став Нетанјахуове владе“, пише Бернд Ригерт.

    Сада би било време да ЕУ развије реалне алтернативе како би се застој премостио. За то су потребни и време и добре идеје. Можда би француски председник Емануел Макрон могао да крене тим трећим путем, након што Унију напусте тврдоглави Британци, а у Берлину успе у то да увери до сада углавном пасивну канцеларку.

    „То би сигурно било боље него чекати на бајковите предлоге из Трампове куће, мисли се и на његовог зета Џареда Кушнера. ЕУ би требало да делује, а не само да критикује неспособност и неспремност других учесника у том конфликту. У том контексту, безосећајна и збуњујућа одлука америчког председника о Јерусалиму, има бар и нешто позитивно: поново се прича о блискоисточном конфликту, па и у Европи“, анализира „Дојче веле“.

    Тагови:
    Дојче веле, Еу, Јерусалим, Немачка, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога