Слушајте Sputnik
    Сајбер напад, Румунија

    Последња битка за Европу: Америка би да Русију заустави преко — Румуније

    © Фото : Pixabay
    Европа
    Преузмите краћи линк
    1366

    Судећи по реакцији америчких савезника из Европске комисије на нов немачки приступ заштити „Северног тока 2“ од америчких напада, последња нада за блокирање руско-француско-немачког пројекта је „румунска дипломатија“, о чему директно говори председник Европске комисије Марош Шефчович.

    Ако је последња нада Европске комисије, а вероватно и Вашингтона, дипломатски блицкриг који би извео Букурешт, онда су изгледи за блокирање „Северног тока 2“, благо речено, упитни, оцењује коментатор РИА Новости Иван Данилов.

    Током протеклих неколико дана ситуација у вези са изградњом руског гасовода знатно се заоштрила због изјаве немачког министра економије Петера Алтмајера и потпредседника Европске комисије Мароша Шефчовича. Ако се те изјаве размотре у ширем контексту унутрашњих европских сукоба и борбе „старе Европе“ (тј. Берлина, Париза и савезника) за смањење америчког утицаја на континент, ствара се занимљива слика.

    Оштра изјава немачког министра економије, у којој је он још једном потврдио да се Влада Немачке неће мешати у изградњу гасовода „Северни ток 2“, није само још један покушај Немачке да покаже Вашингтону своју растућу економску независност, него и покретање нове стратегије кооперације са САД. Већ сада се може предвидети да се Американцима та схема неће свидети, јер ако буде успешно примењена, сигурно ће бити пренета и на друге сфере америчко-немачких односа.

    Испоставља се да је „предмет спора“ САД и Немачке пре Алтмајерове изјаве био заправо статус „Северног тока 2“, односно да ли је у питању геополитички или економски пројекат, али изгледа да званични Берлин више не жели да води расправу са Вашингтоном о свом унутрашњем питању.

    „Немачка је правна држава, у којој се приватне инвестиције, као у случају ’Северног тока 2‘, спроводе у складу са законским критеријумима. На пример, за изградњу гасовода већ постоје потребне дозволе од стране различитих органа у различитим земљама, укључујући и Немачку. Поред тога, изградња је већ далеко одмакла, километри цеви су положени на дно мора. Влада се неће мешати у тај процес, јер за то нема правне основе“, рекао је немачки министар економије у интервјуу за немачки дневник „Ханделсблат“.

    Само се на први поглед може учинити да је то безначајна промена у реторици. У ствари, то је очигледно повећање улога. Сада нису у питању политичка процена статуса „Северног тока 2“ и филозофска дискусија о томе шта је а шта није средство геополитичког утицаја. Сада се то питање поставља у потпуно другој равни — да ли је Немачка правна држава или не. Према речима немачког министра економије, испоставља се да уколико „Северни ток 2“ буде завршен, упркос притиску америчког председника и америчке дипломатије, Немачка је правна држава. Ако Берлин посустане, онда сигурно није. Такође треба имати у виду да је за западног политичара (Алтмајер је првенствено политичар, а не само економиста у служби Меркелове) питање да ли је држава правна или не у суштини питање припадности државе цивилизованим земљама.

    Алтмајерова изјава може се превести на следећи начин: ако „Северни ток 2“ буде изграђен, онда Немачка није банана држава, а ако не буде изграђен, ипак је банана држава. Судећи према расположењу немачке стране и препорукама које је Министарство спољних послова Немачке упутило енергетским компанијама које сарађују са руском компанијом „Гаспромом“ и које су примиле писма од америчког амбасадора у Немачкој о могућности увођења санкција због учествовања у реализацији пројекта „Северни ток 2“, значајан део немачке политичке елите и даље не жели да се спусти на ниво „званичне елите“ земље трећег света, а то буди оптимизам. То не значи да њихов отпор неће бити сломљен. Увек постоји такав ризик, али управо сада немачки политичари у сукобу с Вашингтоном упорно демонстрирају за њих неуобичајену вољу.

    У том контексту, занимљиво је погледати адуте и наде противника „Северног тока 2“. На конференцији за новинаре у Бриселу одржаној у понедељак, након трилатералних преговора представника Русије, Украјине и ЕУ о гасу, потпредседник Европске комисије Марош Шефчович је рекао:

    „Европска комисија се и даље нада да ће променити тзв. директиву гаса ’Северни ток 2“ како би он пао под њен утицај. Ми инсистирамо на потпуној усаглашености ’Северног тока 2‘ са европским законодавством. Упознао сам делегације Русије и Украјине са процесом усвајања допуна гасне директиве, где сам нагласио да Европска комисија остаје потпуно доследна измени гасне директиве. Искрено, нисмо импресионирани председавањем Аустрије и Бугарске у Савету Европске уније по том питању, јер рад није напредовао као што смо ми у Европској комисији очекивали. Сада имамо на столу нови предлог од стране представника Румуније која председава ЕУ.“

    Он је додао да је Европска комисија проучила тај предлог и да разматра отворена питања која су покренуле земље ЕУ.

    Да поново преведемо са европског бирократског језика: Шефчович је у суштини поручио да је његова једина нада да ће Румунија (која сада председава Саветом министара Европске уније) успети тамо где су пропали слични покушаји Бугарске и Аустрије и да ће некакав „румунски предлог“, којим би „Северни ток 2“ потпао под драконску гасну директиву, натерати Немачку, Француску и друге земље да промене мишљење, иако се супротстављају тим променама годину дана. Изгледа да се Шефчович нада да ће румунске дипломате на неки начин убедити Берлин, Париз, и друге земље да се једноставно одрекну прихода у вредности од више милијарди долара које ће им донети „Северни ток 2“. Ово је или демонстрација огромне вере у моћ убеђивања румунске дипломатије, којој је остало само неколико месеци да реши то питање пре мајских избора у Европском парламенту, или европски званичник само покушава да се бар некако оправда пред вашингтонским налогодавцима у стилу „ми смо поверили решење питања Букурешту, па ако вам нешто треба, обратите се њима“. Ако је то најбољи адут противника изградње гасовода „Северни ток 2“, онда су шансе да он буде завршен — прилично добре.

    Тагови:
    Румунија, САД, сарадња, Европа
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога