Такав исход је компромис између ставова земаља-чланица које се противе отварању преговора са две балканске земље и оних који су подржале препоруку Европске комисије да се приступни преговори отворе већ у јуну.
Садашњи нацрт одлуке о којем и даље расправљају дипломатски представници земаља-чланица каже да ће се ЕУ „вратити овом питању како би донела позитивну одлуку што је пре могуће, а најкасније до септембра 2019. године“.
Међутим, коначна формулација биће позната можда тек на састанку Савета министара 18. јуна, који ће расправљати о напретку земаља Балкана у процесу проширења и о томе усвојити закључке.
У припремној дебати за тај састанак земље наклоњене проширењу на Балкан, у које спадају источноевропске чланице — Аустрија, Италија, Грчка и друге, залажу се да одлагање буде што краће и да преговори, бар са Северном Македонијом, буду отворени већ у јулу.
С друге стране, скептичне земље, Француска, Холандија и Данска, противе се прејудицирању позитивне одлуке у тексту закључака и траже дуже одлагање, до краја године.
Немачка канцеларка Ангела Меркел већ је пренела премијеру Заеву да ће Бундестаг о отварању преговора одлучити у септембру.
Иако многи у Бриселу Албанију и Северну Македонију посматрају у пакету, неке земље-чланице већ су назначиле да ће зелено светло дати само Скопљу, па није искључено да ће доћи до „раздвајања“ две земље и да Албанија ни до краја године не отвори преговоре, оцењују извори у Бриселу.
Савет министара општих послова ЕУ ће на заседању у Луксембургу 18. јуна усвојити детаљне закључке о процесу проширења и напретку појединачних земљама, укључујући и Србију.
