Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Владимир Зеленски

    Провидан трик Зеленског да увуче Путина у замку

    © REUTERS / Valentyn Ogirenko
    Европа
    Преузмите краћи линк
    Милош Ћурчин
    0 897

    Предлог Владимира Зеленског да се у Минску састане са Владимиром Путином, додуше у присуству још четири лидера западних земаља, иако на први поглед делује као помак са мртве тачке, заправо нема никакву шансу да се реализује — не само што на то неће пристати Русија, већ зато што ником није јасно шта украјински председник тиме жели да постигне.

    „Желим да се обратим председнику Русије Владимиру Путину. Време је да поразговарамо? Време је. Да попричамо о томе чији је Крим и кога то тамо нема у Донбасу... Предлажем следећу екипу — ви и ја, али и председник САД Доналд Трамп, премијерка Велике Британије Тереза Меј, канцеларка Немачке Ангела Меркел, председник Француске Емануел Макрон. Мислим да ће нас Лукашенко са задовољством примити у Минску“, рекао је Зеленски.

    Истог часа стигло је саопштење из кабинета белоруског лидера Александра Лукашенка:

    „Председник апсолутно подржава предлог Владимира Зеленског. За Минск је увек била и биће част да буде платформа за мировне иницијативе и преговоре“.

    Овако се не води дипломатија

    Став Минска је јасан — Лукашенко већ дужи низ година покушава да побољша имиџ своје земље у свету, али и да поправи односе са САД и Европом, које га стално етикетирају као „последњег диктатора у Европи“. Међутим, иако прагматичан став Белорусије није ни за какву осуду, шансе да се тако нешто догоди су практично непостојеће, јер, судећи по реакцијама, нико сем Украјине није заинтересован да се сусрет одржи у таквом формату, сматра украјински политиколог Јуриј Гордоњенко.

    Пре свега јер је предлог Зеленског да се сусрет уопште одржи био у најмању руку некоректан и стога на тако нешто ни не треба реаговати озбиљно, објашњава он. Поред тога, пре него што се такав предлог изнесе, ред је да се претходно питају све те стране које зовете да ли су уопште заинтересоване да учествују у таквом формату преговора. То се, како налаже дипломатије, ради путем дипломатских канала или слањем упита у амбасаде, са циљем да се сазнају ставови тих страна које позивате.

    „Међутим, најважније је то што је ’Нормандијска четворка‘ својевремено формирана како би решила конкретан проблем, након чега се и ’родио‘ Мински споразум, а све те четири земље — Немачка, Француска, Украјина и Русија постале су гаранти тог споразума“, додаје.

    Нови споразум — нови рат

    Међутим, поручује Гордоњенко, укључивање Велике Британије, која је једном ногом већ изван ЕУ, као и САД, које ни на који начин нису учествовале у украјинским преговорима, наводи на мисао да Зеленски овим потезом жели да ревидира Мински споразум и да се изнесе други документ који би био стављен на потписивање.

    „Уколико до тога уопште и дође, то ће значити да ће оно што је до сада важило бити укинуто, а јасно је да Кијев после тога ништа друго неће потписати. То ће означити да ће у Донбасу поново почети рат“, упозорава.

    Према његовом мишљењу, на овај начин се не износе иницијативе, а Зеленски, очигледно, још није схватио шта треба да ради на месту председника.

    „Он мора да разуме да се све оно што је радио Порошенко сада прелило на њега, те ће за све што се догађа у Донбасу он лично бити одговоран“, додаје.

    И стручњак са Међународног института за хуманитарно-политичка истраживања Владимир Брутер мишљења је да, иако такви сусрети заиста могу бити корисни, без детаљног плана и јасне слике шта је потребно постићи на њима — они неће бити одржани.

    „Москва првенствено мора да види како ће изгледати нови сазив Парламента Украјине, како ће изгледати нова Влада, а затим и какве ставове ће новоформирана украјинска власт заузети. Тек након тога ће бити могуће уопште почети припрему предстојећег сусрета у било каквом формату, како би он био сврсисходан“, сугерише.

    Крим — готова прича

    Када је реч о Криму, посланик Савета Републике Крим Владислав Ганжара тврди да Зеленски, баш као и његов претходник Петро Порошенко, наставља да износи разноразне спекулације по питању тог полуострва, иако је јасно да Русија по том питању нема о чему да разговара — Крим је део Руске Федерације већ пет година.

    „То ће тако и остати, заувек. Крим није предмет преговора. То чак знају и сви светски лидери, упркос политици санкција коју спроводе против Русије“, истиче и додаје да томе у прилог иде и чињеница да Путин ни са једним светским лидером, било да је реч о Трампу или Макрону, није разговарао о Криму.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога