Исход неће рећи само ко ће владати тим покрајинама у наредних пет година, већ би могао да има далекосежне последице по дешавања у политичком Берлину, пише „Дојче веле“ и наводи да ови избори отварају важна питања.
На питање да ли десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) побеђује, „Дојче веле“ напомиње да се јачање деснице у виду АфД не може назвати источнонемачким феноменом, јер су они у међувремену заступљени у свим покрајинским парламентима широм земље.
Па ипак највећу подршку имају на истоку, где су њихови покрајински руководиоци посебно тврди на речима и посебно екстремни.
Док на нивоу целе Немачке АфД у анкетама има око 14 одсто подршке, у Саксонији има изгледа да освоји 25 одсто, а у Бранденбургу 21 одсто гласова — тако би могли да постану најјача странка. То би биле њихове прве победе, а и први пут да од Другог светског рата у некој немачкој покрајини екстремни десничари заврше као најјача странка, пише „Дојче веле“.
Истраживања показују да је међу бирачима на Истоку главна тема према којој се опредељују миграција, односно избегличка криза.
На питање да ли је левица на раскрсници, наводи се да Тирингија тренутно има Бода Рамелова, првог и јединог левичарског премијера у историји. Левица је од уједињења традиционално јака на Истоку, што није ни чудо — то су делом наследници некадашње режимске партије ДДР, наводи „Дојче веле“.
Међутим, нису унутарстраначке препирке једино што мучи Левицу. Показало се да као партија протеста против „естаблишмента“ Левица окупља и бираче којима није проблем да претрче крајњој десници.
Да ли на овим изборима Зелени могу да напредују, каже се да је Исток Немачке увек био тежак терен за Зелене који су привлачили боље образоване и богатије бираче из урбаних средина. Посебно им је тешко у Саксонији и Бранденбургу, традиционално рударским покрајинама, Зелени се пак залажу за обновљиву енергију.
Раније су се Зелени често мучили да прескоче изборни праг од пет одсто, али сада то неће бити случај, јер су Зелени на савезном нивоу јачи него икад, одлично су прошли и на европским изборима у мају.
Део објашњења лежи у томе што су се профилисали као анти АфД, посебно када се ради о миграцији. Такође, борба против климатских промена све више заокупља и јавно мњење, а Зелени су у томе пионири.
Врло је могуће, како се оцењује, да ће резултат Зелених бити таман такав да буду језичак на ваги и да свакако учествују у власти.
На питање шта избори значе за Владу Ангеле Меркел, „Дојче веле“ кратко одговара — свашта.
Најпре, њени демохришћани посрћу, док су коалициони партнери социјалдемократе у таквој дистопији да је врло могуће да ове јесени раскину владајућу коалицију. Бранденбург је традиционално упориште социјалдемократа, а Саксонија конзервативаца — ако тамо те партије прођу лоше, биће то још један доказ да нешто мора да се мења, каже се у тексту.
Обе некада дивовске странке су најавиле да ће половином октобра проценити рад владајуће коалиције. Уколико дођу до закључка да треба да прекину сарадњу, постоји могућност да се Немачка први пут окуша у мањинској влади коју би и даље водила Меркелова до редовних избора 2021. године, наводи „Дојче веле“.
Који је исход вероватан, пита се „Дојче веле“ и оцењује да због јачања АфД у поменутим покрајинама, математика највероватније неће дозволити да се формирају коалиције само две странке — биће потребно три или четири.
Са десничарима за сада нико не жели да сарађује, а демохришћани имају проблем да сарађују и са Левицом.
Коалиције са много чланица миришу на нестабилност, на експеримент — нешто од чега Немци зазиру у политичком животу. Три источне покрајине заједно броје само 10 одсто популације, али ови избори ће занимати целу нацију, закључује „Дојче веле“.
