Слушајте Sputnik
    Фото
    Преузмите краћи линк
    0 750
    Пратите нас

    Дрвене цркве, старе капеле, сеоске куће, ветрењаче – живописна природа на руском Северу сваке године посети више од 150.000 туриста, који долазе на острво Кижи. Неки од храмова укључени су у Списак светске културне баштине Унеска, а становници Карелије сматрају острво осмим светским чудом.

    Архитектонска композиција у саставу Државног музеја-резервата „Кижи“ налази се на истоименом острву у северном делу језера Оњега.

    Према једној од верзија, назив острва проистиче од вепске речи „kiši“ што се може превести као „место за окупљање, игре и празнике“, или од речи kiz (kidz) – „маховина која расте у води“.

    Цркве Преображења Господњег и Покрова Пресвете Богоридице, изграђене у 18. веку, као и осмоугаони дрвени звоник
    © Sputnik / Игорь Подгорный
    Цркве Преображења Господњег и Покрова Пресвете Богоридице, изграђене у 18. веку, као и осмоугаони дрвени звоник

    Композиција „Кижи“, коју чине дрвене цркве Преображења Господњег и Покрова Пресвете Богоридице, изграђене у 18. веку, као и осмоугаони дрвени звоник из 1862. године, уврштена је на списак Светске културне баштине Унеска према три критеријума – као ремек-дело грађевинског генија, пример објекта, који је у хармонији са пејзажом, и врхунац столарског умећа.

    Музей-резерват Кижи
    © Sputnik / Игорь Подгорный
    Музеј-резерват "Кижи"

    Музеј-резерват Кижи подељен је на секторе као што су „Руски Заонежани“, „Васиљево“, „Јамка“... Поред објеката који се налазе под заштитом Унеска, туристи имају прилику да посете и древне капеле, сеоске куће, ветрењаче, амбаре, као и да се упознају са културом и свакодневницом становника тог региона.

    Многи објекти су допремљени на Кижи са суседних острва.

    Дрвена ветрењача на територији Државног историјско-архитектонског музеја Кижи у Карелији
    © Sputnik / Игорь Подгорный
    Дрвена ветрењача на територији Државног историјско-архитектонског музеја "Кижи" у Карелији

    Црква Преображења Господњег најпознатија је грађевина архитектонске композиције, чији је олтар направљен 1714. године.  

    Према веровању, храм је изградио столар Нестор помоћу једне секире, без иједног ексера. Међутим, то није баш у потпуности тачно, јер су ексери коришћени приликом градње 23 куполе.

    Поједини стручњаци сматрају да је црква Преображења Господњег у Кижију грађена по узору на цркву Покрова Пресвете Богородице у Вологдској области (изгорела 1963. године).

    Куполе цркве Преображења Господњег у Кижију
    © Sputnik / Илья Тимин
    Куполе цркве Преображења Господњег у Кижију

    Иконостас цркве Преображења Господњег чине 102 иконе, које су распоређене у четири нивоа. Најстарије иконе су „Преображење“ и „Покров“, које датирају са краја 17. века (типични примери „северног сликања“, који карактерише декоративност и поједностављене сликарске технике).

    Део иконостаса цркве Преображења Господњег
    © Sputnik / Игорь Подгорный
    Део иконостаса цркве Преображења Господњег

    Црква Покров Пресвете Богородице подигнута је крајем 17. века, али је изгорела. Након 70 година црква је обновљена.

    За разлику од цркве Преображења Господњег, црква Покров Пресвете Богородице је „зимска“, јер поседује грејање. У њој се служба обавља од 1. октобра до Васкрса.

    Литија на Преображење Господње код цркве Покров Пресвете Богородице, Кижи
    © Sputnik / Илья Тимин
    Литија на Преображење Господње код цркве Покров Пресвете Богородице, Кижи

    Дрвена кућа, која припада сељаку Ошевњеву, саграђена је на једном од острва 1876. године. За кућу је карактеристичан размештај стамбеног дела и помоћних зграда под једним кровом. То је омогућавало укућанима да по хладном времену прелазе из једне просторије у другу, не излазећи на улицу.

    На два спрата за становање смештене су три избе, улазна ходника и подрум. Стамбени део куће окружен је терасом са три стране.

     У приземљу помоћних просторија налазила се штала, на другом се чувало жито, а на тавану се налазила још једна светла просторија.

    Ошевњевљева кућа је прва кућа која је довезена у музеј-резерват „Кижи“ са суседног острва.

    Поглед из дрвене куће сељака Ошевњева, Кижи
    © Sputnik / Илья Тимин
    Поглед из дрвене куће сељака Ошевњева, Кижи

    Кућа сељака Сергејева довезена је у музеј из села Логморучеј. И у њој су стамбени и помоћни објекти такође под једним кровом.

    Сада се просторије користе као изложбене, али традиционални ентеријер није обнављан.

    Поглед на кућу сељака Сергејева из 19. века и капелу из 17. века
    © Sputnik / Цюрик
    Поглед на кућу сељака Сергејева из 19. века и капелу из 17. века

    Црква Васкрсења Лазаревог важи за једну од најстаријих дрвених цркава у Русији. Саградио је преподобни Лазар Муромски у 15. веку и то је била прва грађевина у оквиру будућег Муромског Успенског манастира.

    Касније је црква премештена на острво Кижи.

    Црква Васкрсења Лазаревог
    © Sputnik / Игорь Подгорный
    Црква Васкрсења Лазаревог

    До музеја на отвореном може се стићи крузером из Москве и Санкт Петербурга, који се заустављају на том острву.

    Од маја до октобра из Петрозаводска неколико пута дневно полази и ховеркрафт (брод са ваздушним јастуком), а путовање до острва траје сат и по.

    Зими се до Кижија може стићи на моторним санкама, скијама, помоћу псеће запреге или помоћу ховеркрафта из Петрозаводска.

    Брод Комета у луци на острву Кижи
    © Sputnik / Игорь Подгорный
    Брод "Комета" у луци на острву Кижи

    Сликар Иван Билибин је посетио Кижи 1904. године.

    „Нигде нисам видео такву ширину грађевинске маште, као у Кижију. Какав ли је био градитељ ових цркава!“, писао је Билибин своје утиске о острву.

     

    Тагови:
    дрво, Цркве, музеји, фото, Кижи
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога