Слушајте Sputnik
    Партизанска споменица 1941 i четничка кокарда

    Вишедеценијско „ћерање“ четника и партизана

    © Wikipedia/ / Комисион Саша Косовкса Митровица
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Ненад Зорић
    0 163

    Идеолошка спорења између партизана и четника, односно њихових присталица, деле и историчаре: једни тврде да помирења нема због комунизма, а други да је разлог однос према фашизму.

    Рочишта одржана почетком ове године у поступку за рехабилитацију команданта четничког покрета Драгољуба Михаиловића, била су још једна прилика за наставак деценијског спора између оних који подржавају партизански и оних којима је дражи четнички покрет.

    Овај иделошки сукоб није престао ни током ратова '90-их, ни током НАТО агресије, али ни после 2004. године, кад је усвојен Закон о изменама и допунама Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица. Према овом закону, право на борачке пензије добили су и припадници равногорског покрета, међутим, нема његове практичне примене, јер сведок онима који су поднели захтев мора бити неко ко већ има борачку пензију, а носиоци партизанске споменице неће да сведоче у корист припадника четничког покрета.

    Као логично намеће се питање зашто у Србији и 2015. непрекидно трају оваква иделошка спорења и зашто нема националног помирења?

    Утицај комунистичке елите

    Историчар Чедомир Антић каже за Спутњик како Србија није способна да се званично суочи са тековинама и последицама Другог светског рата, што због спољнополитичког фактора, што због унутрашње политике.

    Антић додаје како је у свим источноевропским државама дошло је до националног помирења, а да је у некима од њих то помирење вршено чак и на штету најбољих тековина Другог светског рата. Међутим, у Србији то, према њему, није могуће, не само зато што је ситуација била сложенија, већ и зато што је читава српска елита формирана током послератног периода као југословенска и као комунистичка.  

    Bећина грађана, додаје наш саговорник, свесна је да је 1944. и 1945. извршена велика неправда и да по тој, како каже, устаљеној неправди живимо и данас. Према њему, годинама је веома много рађено на томе да се изједначе Милан Недић и Анте Павелић, односно Драгољуб Михаиловић и Анте Павелић.

    Питање односа према фашизму

    Историчарка и професорка на Филозофском факултету у Београду Дубравка Стојановић тврди за Спутњик како националног помирења не сме и не може га ни бити, јер је то питање односа према фашизму.

    „Кључно питање једног друштва јесте да ли сте ви сарађивали са немачким нацистичким режимом и борили се заједно са немачким јединицама у Србији. То је био случај Драгољуба Михаиловића, већ од 1941, а од 1944. без икакве дилеме“, категорична је Стојановићева.

    С друге стране, њен колега Чедомир Антић сматра да је до националног помирења већ дошло. „Колико год комунистичка елита овде била присутна, све наше националне идеје, од програма до симбола, везане су за Краљевину Србију и Краљевину Југославију. Дакле, комунистички покрет је историјски поражен“, закључује Антић за Спутњик.

    Тагови:
    помирење, рехабилитација, Дубравка Стојановић, Чедомир Антић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога