Слушајте Sputnik
    Реџеп Тајип Ердоган и Фетулах Гулен

    Бројеви и Фетулах Гулен, најозбиљнији и најопаснији Ердоганови противници

    © AFP 2019 / OZAN KOSE
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 34
    Пратите нас

    Ердоган жели да уведе председнички систем власти у Турској, па се на сутрашњим изборима не бори за победу, већ за освајања двотрећинске већине. Поред трке са процентима, турски председник има и противника који неће директно учествовати на изборима, али ће пробати да на њих утиче из Пенсилваније.

    За Реџепа Тајипа Ердогана и његову Партију правде и развоја најозбиљнији противник на сутрашњим парламентарним изборима нису опозиционе Републиканска народна партија и Партија националистичког покрета, већ проценти и бројеви.

    Наиме, Ердоган жели да освоји 367 од 550 посланичких места, јер му је ова двотрећинска већина потребна за промену Устава и претварање државног уређења из парламентарног у председнички систем владавине. Ердоган се одлучује на овакав корак јер сматра да актуелни турски парламентарни систем нема ефекта и да је промена потребна ради развоја Турске у светску силу.

    Реџеп Тајип Ердоган
    © Sputnik / Сергеј Гуњејев

    Колика ће бити победа

    Највеће питање је хоће ли Ердоганова странка успети у овој намери, а не хоће ли победити на изборима, јер је то готово извесно. Такође, питање је и да ли ће прокурдска Народна демократска партија (ХДП) прећи цензус од 10 одсто гласова колико је потребно да би ушла у турски парламент. Ако ХДП у овоме не успе, њихови гласови ће се „прелити“ Ердогану.

    Током јучерашњег митинга ове партије на југоистоку Турске у експлозијама су погинуле најмање две особе, а више од 100 је рањено. После експлозија, митинг је отказан, а Ердоган је оценио да је у питању „провокација“ која има за циљ угрожавање мира уочи парламентарних избора.

    Ко је Фетулах Гулен

    Под условом да се овакви инциденти не понове и неомасове, Реџеп Тајип Ердоган има и једног противника који неће директно учествовати на изборима, али се сматра најопаснијим Ердогановима противником, који предводи једну врсту паралелних структура у Турској. Реч је Фетулаху Гулену, муслиманском свештенику и идеологу.

    Мухамед Фетулах Гулен је вођа покрета Хизмет, што зна турском значи служба
    © AP Photo / Selahattin Sevi
    Мухамед Фетулах Гулен је вођа покрета Хизмет, што зна турском значи служба

    Мухамед Фетулах Гулен је вођа покрета Хизмет, што на турском значи служба, служење другима. Покрет постоји око 50 година и има милионе симпатизера, не само у Турској, већ и широм света. Вредност капитала који овај покрет поседује процењује се на око 20. милијарди долара (највећи турски дневни лист „Заман“, ТВ станица, банке). Гулен данас има 74 године и већ 25 година живи у Пенсилванији (САД).

    Према неким изворима, ова тајновита организација којом руководи Гулен, широм Европе, Африке и централне Азије врбује перспективне дечаке из сиромашних породица, и школује их у сопственој мрежи приватних основних и средњих школа и факултета по целом свету.

    Ове школе не постоје у Русији и Немачкој. Циљ Гуленових школа, према истим изворима, је да образовањем, прожетим вредностима ислама, формира турску елиту.

    Хизмет близак ЦИА

    Неки од добрих познаваоца турских прилика кажу за Спутњик да је овај Гуленов покрет „имао прсте“ у готово свим превратима и пучевима у Турској, почевши од 1961, 1970 и 1981. године, па и у антивладиним демонстрацијама од пре пре две године. Извор Спутњика, а то пишу и неки хроничари турске политичке сцене, каже да Гулен и покрет Хизмет имају — да не употребимо неки јачи израз — блиске везе са ЦИА.

    „Ердоган је у праву када каже да је нагли успон Турске засметао њеним непријатељима. Управо због тога има основа да се покушај дискредитације Владе АК партије с правом може назвати ‘хизметом’ (служењем) непријатељима Турске. Америчка администрација не крије да је незадовољна турском политиком…“, написао је прошле године Осмен Софтић у свом коментару на интернет-порталу Ал Џазира Балкан.

    Реџеп Тајип Ергоган и Фетулах Гулен
    © AFP 2019 / OZAN KOSE
    Реџеп Тајип Ергоган и Фетулах Гулен

    Софтић на истом месту помиње и постојање документованих података који показују да је мрежа Гуленових школа током деведесетих послужила као покриће за 130 оперативаца ЦИА-е у Узбекистану и Киргистану, који су као наставници енглеског језика шпијунирали за америчку Владу.

    Умерени ислам који прија Западу

    Главно обележје Гуклена је умерени ислам и турски национализам који прија ушима Запада, где га проглашавају за једног од најпознатијих светских исламских личности.

    Иначе, Ердоган и Гулен су сарађивали до пре две године, па је тако Ердоган и због подршке Хизмета имао добре резултате на изборима, али је и Хизмет за то време додатно ојачао. За све то време Гулен није долазио у Турску из Пенсилваније.

    Гуленов покрет био је главна подршка Ердогановој Странци правде и развоја када је први пут дошла на власт 2002. године. До отвореног сукоба између Ердогана и Гулена дошло је пре две године кад је у полицијској акцији приведено неколико десетина кључних Ердоганових пословних и политичких савезника због оптужби за корупцију. Ердоган је за ту истрагу кривио Гулена и његове присталице у војсци и полицији, које су, док су сарађивали, помогле Ердогану у обрачуну са секуларним структурама у полицији и правосуђу.

    Ердоган је Гулену после тога често поручивао да престане да се меша у политику државе, а крајем прошле године Турска је издала налог за Гуленово хапшење. Гулен је негирао све ове наводе, а недавно је изјавио да је притисак на његов покрет данас много већи него у ери војне хунте у Турској.

    Колико је народа довољно

    Ердоган жели да освоји 367 од 550 посланичких места, јер му је ова двотрећинска већина потребна за промену Устава
    © AP Photo / Burhan Ozbilici
    Ердоган жели да освоји 367 од 550 посланичких места, јер му је ова двотрећинска већина потребна за промену Устава

    На једном од предизборних митинга Партије правде и развоја био је постављен постер Ердогана и турског премијера Ахмета Давутоглуа на 4.709 квадратних метара. Како тумаче неки хроничари тамошњих прилика, да би показали да их не брину захладнели односи са Западом и САД, на постеру је стајао натпис: „Нама је народ довољан“.

    Гуленов покрет је и даље јак, али добри познаваоци турске политичке сцене кажу да он нема довољну подршку у народу, јер они који нису за Ердогана подржавају партије опозиције. Исти извори тврде да је после поменуте корупционашке афере Ердоган у једном тренутку био збуњен, али да је одмах након тога кренуо у контраофанзиву, па Гуленов покрет тренутно нема ону јачину коју је имао до пре неколико година.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    Гулен, Ердоган, Турска, избори, Свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога