Слушајте Sputnik
    Припадник терористичке организације ОВК

    Косово је америчка сфера, уложиће вето на руски предлог

    © AFP 2018 / ERIC FEFERBERG
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Тимур Блохин, Бранкица Ристић
    0 224

    Русија као стална чланица СБ УН реално гледа на оно што се дешава на Балкану и свакако има пуно право да поднесе предлог Закона за формирање суда за злочине ОВК у УН. На такав закон Америка би одмах уложила вето.

    Уколико косовска влада и скупштина не постигну договор о нацрту закона о формирању специјалног суда за злочине које је починила ОВК, то ће учинити Руска Федерација, тврди приштински лист „Зери“.

    Позивајући се на медије у региону, „Зери“ наводи да је Русија већ предала СБ УН нацрт закона за формирање Специјалног суда у који су неки посланици косовске скупштине имали увид приликом једне посете Њујорку.

    Руски нацрт, како се наводи, предвиђа да деловање Специјалног суда не буде орочено, односно да престанак његовог рада може да се утврди само резолуцијом СБ УН.

    Дипломатска представништва САД, Немачке, Велике Британије, Холандије, Италије и специјални представник ЕУ у Приштини упозорили су још раније приштинске власти да ће, ако косовски парламент не успе да формира Специјални суд за злочине терористичке ОВК, тај суд бити формиран под окриљем УН.

    Они су указали да ће, ако косовска скупштина не успе да изгласа одлуку о оснивању Специјалног суда, то питање без одлагања бити пренето на Савет безбедности УН.

    Амерички притисак на Приштину

    Научни сарадник института за славистику Руске академије наука Георгиј Енгелгард сматра да је појава ове информације у приштинским медијима највероватније покушај америчких дипломата да изврше притисак на Приштину.

    „Американци врше притисак на своје људе у Приштини, а Русију овде користе као ’страшило‘. У сваком случају, за Русију су важне структуре попут СБ УН, јер у оквиру ове институције може да утиче на доношење одлука. Друго је питање да ли би слична иницијатива добила подршку Београда, с на то обзиром да је сада његова политичка воља парализована. Проблем УН се састоји у политизацији ове организације. Наиме, државе које промовишу косовску независност, у судским процесима у вези са злочинима ОВК, затварале би очи на много тога“, каже за Спутњик Енгелгард.

    Он додаје да резултат рада таквог суда не би били аргументи који би ишли у прилог очувања територијалног суверенитета Србије.

    „Максимално што би се постигло након процеса и изрицања пресуда, била би ротација косовских елита. Уместо људи са криминалним досијеом, на чело државе дошао би на пример Илир Деда, али то не би кардинално променило статус Косова“, сматра он.

    Интерес Срба — руски предлог у УН

    Саговорници Спутњика аналитичар Владимир Трапара и представник листе „Српска“ Александар Јаблановић верују да је могуће да Русија потегне ово питање у Уједињеним нацијама.

    Јаблановић подсећа да двотерћинска већина није потребна за усвајање нацрта закона, већ за усвајање промене уставног амандмана, после кога би било могуће донети закон. У том контексту он, како каже, упозорава да уколико би се посланици листе „Српска“ нашли у ситуацији да гласају за уставне амандмане, а да претходно не буду упознати са коначним нацртом закона, њихов глас би био доведен у питање.

    „Наш интерес је да они који су починили злочине за то и сносе одговорност. Русија као стална чланица СБ УН и као пријатељска земља која реално гледа на оно што се дешава на Балкану свакако да има пуно право да поднесе такав предлог за успостављање тог суда на ниво у УН“, каже Јаблановић уз коментар да је „Српска“ листа имала став да подржи нацрт закона какав је предочила ЕУ.

    Руски закон не би имао шансе

    Трапара, иако верује да би Русија могла да предложила такав закон у УН, сматра да он не би имао никакве шансе.

    „Американци би сигурно ставили вето на такав предлог. Они Косово посматрају као своју сферу утицаја и не би дозволили Русији да се меша“, процењује Трапара.

    Јаблановић каже и да је очигледно да релевантни политички чиниоци у Скупштини Косова желе да се закон изгласа и да он једноставно опере једну прошлост која је још присутна, а да не казни на одговарајући начин оне који су учествовали у злочинима.

    „Ставови Европске уније знатно се разликују од ставова званичне Приштине, и они у нацрту Закона о специјалном суду инсистирају да буду квалификације каква је геноцид, да се за злочине суди ван Косова, да осуђени казне издржавају у некој од чланица ЕУ, а не у Македонији, Албанији или неким другим земљама које имају добру сарадњу са Косовом“, објашњава Јаблановић.

    Препорука Могеринијеве

    Премијер Косова Иса Мустафа изјавио је недавно да је одлагање расправе и гласања у парламенту о предлогу амандмана на устав КиМ, којим би се омогућило формирање Специјалног суда за злочине ОВК, дошло на препоруку високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Федерике Могерини.

    Он је одбацио као неистините констатације да владајућа коалиција има проблема с бројем гласова потребним за усвајање амандмана и закона о Специјалном суду и пожалио се да је предлог закона имао грешака у преводу и да их треба исправити.

    Суд за ратне злочине које је починила ОВК током 1999. године обавеза је Приштине произашла из извештаја европског парламентарца Дика Мартија, чији извештај о злочинима ОВК је усвојио Савет безбедности Уједињених нација.

    Тагови:
    вето, ратни злочини, савет безбедности, Специјални суда за ратне злочине ОВК, Владимир Трапара, Федерика Могерини, Иса Мустафа, Александар Јаблановић, Косово и Метохија, САД, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога