Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Немачка канцелрака Ангела Меркел и грчки премијер Алексис Ципрас

    Атини се одузима суверенитет

    © AFP 2019 /
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    0 717
    Пратите нас

    Реч је о дубоком уплитању у финансијски и економски суверенитет Грчке, каже за Спутњик Александар Матковић, члан Колектива „Герусија“.

    Британски „Фајненшел тајмс“ говори о програму економских мера Европске уније, који најдубље задире у државне интересе једне земље.

    Најдужи самит у историји Европске уније је завршен споразумом између Грчке и зајмодаваца који ће јој омогућити да остане у еврозони. Атина је прихватила много неповољнији споразум који подразумева драконске мере штедње како би избегла банкрот.

    Грчки премијер Алексис Ципрас је свестан уступака на које је био приморан. Грчка ће се борити да поврати изгубљени суверенитет, рекао је након 16 сати мучних преговора у Бриселу.

    За Александра Матковића, истраживача на Институту за филозофију и друштвену теорију у Београду и члана Колектива „Герусија“, реч је о дубоком уплитању у финансијски и економски суверенитет једне нације, чланице Европске уније.

    „Атини се одузима финансијски суверенитет. Морала је да пристане на десет пута лошије услове од оних који су јој постављени у фебруару. Ово је казна за Грчку, од ње се прави пример како наводно не треба да функционише ЕУ“, каже Матковић за Спутњик.

    Након пет месеци преговора са зајмодавцима и референдума на ком се већина Грка изјаснила против мера штедње, исход преговора у Бриселу је многе изненадио.

    „Добар део европске и грчке левице је изненађен овом одлуком, али је било доста питања око интерпретације грчког ’не‘. С једне стране је дошло до мобилизације већине народа, а са друге је постојао врло узак маневарски простор за преговоре. Исход је супротан ономе што је референдум требало да донесе, а то је укидање мера штедње. Ту је вођство Сиризе направило грешку“, сматра овај истраживач.

    Исход преговора потврдио је доминацију неолибералног капитализма на европском континенту, чији је најистакнутији пример немачка индустрија и њена финансијска елита, на челу са министром финансија Волфгангом Шојблеом. Изостала је солидарност са Атином земаља са периферије, попут Италије и Шпаније. Велики уступци на које је била приморана Сириза могли би да имају последице по ову партију у којој постоје различите фракције.

    „Постоји две или више фракција које се опиру овим одлукама. Поред (Јаниса) Варуфакиса, још неколико министара ће дати или даје оставку. У Сиризи је тренутно хаос. У левичарским круговима се ово назива неком врстом концесије, али то је заправо капитулација. Ципрасов мандат који је почивао на томе да се остане у еврозони и укине мере штедње показао се противречан. Сириза ће морати да мења своју стратегију“, каже Матковић.

    Да ли је то разочарање за српску левицу?

    „И да и не. Показале су се границе Европске уније и политике коју води ’Тројка‘ — Међународни монетарни фонд, Европска централна банка и Европска комисија. Отворено је питање могућности ових институција, јасно је стављано до знања шта раде и кога контролишу. Показало се да су мере штедње горуће питање привреде периферних земаља. Од Грчке се очекује да у наредна два-три дана промени десет закона, укључујући и инфраструктурне промене и пензијски систем, што је невероватно. То исто се ради и код нас“, упозорава члан Колектива „Герусија“, који се бави лево оријентисаним теоријским, политичким и активистичким радом.

    Александар Матковић каже да је након кризе са грчким дугом српској и регионалној левици јасније у ком правцу треба да усмери политичко деловање.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    грчка криза, план, реформе, еврозона, Сириза, Александар Матковић, Волфганг Шојбле, Јанис Варуфакис, Алексис Ципрас, Грчка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога