Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Протест против ћирилице у Хрватској

    Да ли ће ћирилица бити протерана из целе Хрватске

    © AP Photo / Darko Vojinovic
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    0 013

    Ћирилице до даљег неће бити на јавним натписима у Вуковару; тако је одлучило Градско веће тог града гласовима ХДЗ и екстремне Хрватске конзервативне странке коју предводи Ружа Томашић. Али на томе се, по свему судећи, неће завршити — ћирилица ће бити протерана из целе земље.

    Зашто ћути Европска унија?

    Ружини пионири и Закон о трећини

    Литванија
    © AP Photo / Mindaugas Kulbis

    Ружа Томашић има чиме да се похвали — Вуковар је слободан од ћирилице. Неће бити јавних натписа на српском писму у Вуковару, симболу Домовинског рата. Потврдили су то Ружини пионири, председник вуковарског градског већа Игор Гаврић и заменик градоначелника Вуковара Маријан Павличек, певајући усташке песмице 2012. године на једној свадби, што смо сазнали захваљујући видео-снимку објављеном пре неки дан.

    Успех хрватских екстремиста завијен је у обланду „максимума права, ако се узму у обзир животне чињенице и фактичне околности у Вуковару“, како је то рекао градоначелник Иван Пенава (ХДЗ). Србима је тако омогућено право на извођење националне химне „у свечаним пригодама“ после извођења хрватске, као и званична кореспонденција на ћирилици за коју је потребно платити таксу од 20 куна (око 3 евра). Одлучено је да ће Градско веће једном годишње расправљати о достигнутом степену разумевања, солидарности, сношљивости и дијалога и одлучивати о потреби проширења индивидуалних права Срба у Вуковару.

    Хендрик Фервуд, идеолог апартхејда, сигурно би био задовољан оваквим одлукама. Градско веће Вуковара, додуше, није одлучивало о смештању Срба у посебне територијалне јединице попут бантустана, јер ипак је Хрватска део ЕУ, па то не би било прикладно. Боље је овако, завити све у обланду против које Европа не би имала ништа против.

    Међутим, постоје две ствари које не иду у прилог хрватским екстремистима. Прво, не поштује се право Србима на употребу националног писма у јавним институцијама које им (друго) гарантује тзв. „Закон о трећини“.

    „Закон о трећини“ донеле су хрватске власти пред улазак у ЕУ и њиме се националним мањинама гарантује службена употреба језика и писма на територијама где је њихов број већи од 33 одсто.

    Дакле, вуковарске власти не поштују закон.

    ЕУ ћути и не чини ништа

    То каже и Зоран Којић, председник Српске народне странке. Хрватска је самостално отворила дијалог са мањинама, каже Којић, у време када је водила претприступне преговоре са ЕУ и на иницијативу хрватске владе, а не српске заједнице, донет је „Закон о трећини“. Тај закон никада није имплементиран.

    „Мислим да је то перфидни начин да нам се омогуће сви законски механизми, али не и коришћење истих. Тада су морали да се докажу Европи, а имали су и гаранте у српској заједници. Српско народно веће било је гарант хрватским властима у Бриселу да се права Срба поштују. Од када је Хрватска постала чланица ЕУ, Унија као таква се више не интересује за наша права јер она сматра да је то унутрашње питање једне државе“, каже Којић.

    Он сматра да се ЕУ неће бавити питањем права Срба у Хрватској.

    Положај српске мањине погоршао се од када је Хрватска ушла у ЕУ, сматра аналитичар Ђорђе Вукадиновић. Током преговора о приступању, Хрватска је пазила да не иритира међународну заједницу.

    „Сада пак када је Хрватска у ЕУ, и оне мале, симболичне концесије које су постигнуте претходних година на неки начин падају у воду. Медији више неће морати да објављују слике разбијања двојезичних табли, пре свега зато што тих табли више неће бити“, каже Вукадиновић.

    Он сматра да су хрватске власти посегле за лицемерном праксом која се неће само ограничити на Вуковар. Ћирилица ће, по Вукадиновићевим речима, бити протерана и из других хрватских градова.

    Оно што посебно иритира и фрустрира у читавој причи јесте да су европске институције потпуно неме и равнодушне према проблему Срба у Хрватској, каже Вукадиновић. Евробирократију не занима однос према мањинама из земље која није чланица ЕУ, закључује Вукадиновић.

    Једини случајеви за које би Брисел могао да буде заинтересован јесу случајеви који се односе на међунационалне спорове чланица Уније, као што је случај између Мађарске и Румуније или Мађарске и Словачке. Када је реч о правима Срба у Хрватској, ЕУ ће остати нема.

    Тагови:
    укидање, ћирилица, Ружа Томашић, Ђорђе Вукадиновић, Вуковар, Хрватска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога