Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Пумпа за нафту

    Због ниских цена нафте испашта цео свет

    © Flickr/ Paul Lowry
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Милош Ћурчин
    0 70

    Драстичан пад цене нафте испод 50 долара за барел условљен је презасићењем тржишта што је показатељ стагнације светске економије. Утисак је да ратови који се воде за доминацију над „црним златом“ губе смисао, јер нафта у тој количини више није потребна, а земље које своје привреде базирају на продаји тог енергента проживљавају рецесије.

    Са једне стране ту је Америка која је захваљујући нафти из уљаних шкриљаца од највећег увозника тог енергента постала њен извозник и на тај начин преплавила тржиште. Ту је и Иран који је као запета пушка дочекао укидање санкција са већ спремном армадом танкера препуних сирове нафте. Са друге стране, рецесија у Кини и Европи, али и обнова јапанског нуклеарног програма након трагедије у Фукушими, довели су до пада потражње за тим енергентом.

    „Турбуленција на светској економској сцени резултирала је диспропорцијом у понуди и потражњи за нафтом“, објашњава за Спутњик стручњак за енергетику из компаније „Ернст енд Јанг“ Денис Борисов.

    Експанзивни циклус светске економије, каже он, досегао је свој максимум и свеопшта рецесија је на помолу. До повећања потражње за нафтом, додаје Денисов, неће доћи догод се светска привреда поново не захукта, што је мало вероватно да ће се десити у наредних неколико година.

    „Овде није реч о теорији завере, већ су у питању објективни фактори да залихе нафте расту и да је тржиште презасићено, те догод се дисбаланс у понуди и потражњи не регулише, цена нафте се неће вратити на њену нормалну вредност од око 100 долара за барел“, каже он.

    Међутим, има и стручњака који сматрају да ништа није случајно, те да се код сваке робе, а поготову када је реч о нафти, све врти око политичара и њихових амбиција и планова.

    Графикон цене нафте
    Графикон цене нафте

    Јелица Путниковић, стручњак за енергетику, сматра да је ниска цена нафте условљена политичком агендом Запада, пре свега Америке, зарад обуздавања раста руске привреде. Она сматра да је Америка изабрала тренутак када је у Украјини настао хаос да пусти на тржиште своје залихе нафте како би оборила њену вредност и самим тим успорила експанзију руске привреде која умногоме зависи од продаје енергената.

    Она додаје и да Америка користи свој утицај међу чланицама Организације земаља извозница нафте (ОПЕК), диктирајући да се производња нафте настави у истој мери и на тај начин вештачки одржи цена на тако ниском нивоу.

    И Николај Стариков, аутор књиге „Потрага за нафтом“, сагласан је са идејом да се вредност нафте држи на вештачком минимуму како би се зауставио привредни раст Русије. Он додаје да је у ту агенду умешана и сама Саудијска Арабија, чији буџет такође зависи од продаје нафте, што доводи до одређених нелогичности јер се намеће питање до које мере ће овакав сценарио бити одржив.

    Путнковићева, међутим, каже да се таква политика Запада обија њима о главу, јер ниска вредност нафте доводи до отпуштања радника у крупним европским нафтним компанијама, као и до затварања појединих налазишта. Чак је и Норвешка која своје благостање заснива на залихама нафте и гаса, почела да троши фондове за које је сматрала да неће још дуги низ година користити, додаје она.

    Са друге стране, Американцима тренутна ситуација изузетно одговара, каже Денисов, и то захваљујући технолошком напретку који је утицао да њихови трошкови добијања нафте буду смањени за око 40 одсто. Нафтне компаније из Северне Америке, оцењује он, уз садашњу ценовну политику успеће да прођу без већих губитака.

    Било како било, додаје Денисов, све ће у највећој мери зависити од тога шта ће чланице нафтног картела (ОПЕК) да кажу на њиховом наредном скупу који је заказан за 4. децембар. Постоји могућност, додаје он, да се картел окупи и раније, али само у случају да се догоди нешто екстраординарно и да цена нафте падне још ниже, што би проузроковао додатни хаос на светској економској сцени.

    Цена нафте од око 47 долара за барел је најнижа од последњег пада који се догодио 2008. године и то за време економске кризе. Тада је њена вредност за свега шест месеци опала са невероватних 147 долара за барел на минималних 36.

    Ниска цена за нафту, међутим, није дуго потрајала, јер је убрзо затим, почетком 2009. године, њена вредност порасла до 82 долара за барел. Наредне три године њена вредност је полако расла и кретала се између 90 и 120 долара, све до средине 2014. када је поново кренуо њен суноврат.

    Тагови:
    пад цена нафте, шкриљци, цена, Нафта, Николај Стариков, Денис Борисов, Јелица Путниковић, Иран, Русија, Саудијска Арабија, Норвешка, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога