Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Немири у Кијеву

    Порошенку и Јацењуку „њихови“ националисти раде о глави

    © AP Photo / Efrem Lukatsky
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 145
    Пратите нас

    У Кијеву испред зграде Врховне раде влада општи хаос. Стотинак припадника снага безбедности рањено је у сукобима са ултрарадикалним демонстрантима који се противе изменама украјинског Устава, које предвиђају децентрализацију, а тичу се југоистока Украјине.

    Упркос митингу испред Парламента, Врховна рада ипак је подржала измене које је предложио украјински председник Петро Порошенко. Москва, међутим, сматра да оне нису у складу са Минским споразумом.

    Демонстранти, међу којима су најактивније присталице радикалне партије Слобода, бацају на полицију димне бомбе, користе дрвене палице и сузавце. Експлодирала је и граната приликом које је један полицајац погинуо, а један остао без ноге, док ниједан од учесника протеста није страдао. Полиција је јавила да је одговорног за бацање гранате ухапсила.

    Истовремено, сукоби се одвијају и код хотела „Кијев“, где су демонстранти стигли после повлачења од скупштине ка Маријинском парку. Паралелно са дешавањима испред Парламента, посланици партије Слобода окупирали су унутар парламента говорницу узвикујући пароле „срамота“ и лупајући празним флашама о столове.

    Председник Комитета Државне думе за међународне послове Алексеј Пушков је тим поводом рекао да се ово дешава као повратна реакција, с обзиром на то да је тренутна кијевска врхушка дошла на власт захваљујући истим тим радикалним националистима.

    „Порошенко, Јацењук, Турчинов, на све начине су их бодрили по целој Украјини, тако да није ни чудо што су сада и сами постали њихове жртве. Националисти желе пуну власт у Украјини, тако да им ни (Ангела) Меркел ни (Франсоа) Оланд, а самим тим ни Мински споразум, неће променити став. Порошенко покушава да маневрише, али све је очигледније да му ништа од тога не полази за руком“, каже Пушков.

    Када је реч о изменама Устава које је Врховна рада усвојила, Пушков наглашава да оне не подразумевају доделу специјалног статуса Донбасу и не поштују интерес људи који живе на истоку.

    „То је лицемерни покушај Порошенка да покаже Европи да се у Кијеву поштује Мински споразум, како би касније могао да каже да га Донбас и Русија не поштују“, наглашава Пушков.

    Међутим, додаје он, за радикале је чак и ово неприхватљиво, јер је њима потребно да се успостави ултрадесничарска диктатура која је базирана на русофобији, занемарујући чињеницу да половину становништва Украјине чине управо Руси.

    О томе да измене нису у складу са Минским споразумом за Спутњик је говорио и Владимир Олејник, народни посланик украјинског Парламента. Према његовим речима, тренутно јединствени центар који колико-толико држи Украјину јесте Амбасада САД.

    Он каже да је ово гласање било друго по реду, а да би измене биле усвојене неопходно је на следећем заседању освојити 300 гласова. Међутим, наставља он, те измене нису према Минском споразуму, а то је да се Донбасу додели посебан статус, али и спроведу прелиминарни договори са представницима Доњецке и Луганске народне републике.

    „Тренутно се води оштра борба између оних који су мање-више либерални и оних који су у партији за рат. Једино ко може сада да помогне у решавању проблема је Амбасада САД, међутим питање је колико ће и они успети, јер је ситуација све гора и гора, а економија све лошија. На крају, ситуацију ће одлучити онај председник који оде у Доњецк и Луганск и започне директне преговоре. Не верујем да је Порошенко за то способан, јер је управо он представник партије која је за рат“, закључује Олејник.

    Следеће и последње гласање које би требало да буде коначно за усвајање измена Устава планирано је за октобар, међутим, судећи по ситуацији, све је мање изгледа да ће Рада скупити неопходних 300 гласова.

    Истовремено, огласило се и руководство Запорошке области које је такође од украјинског председника затражило специјални статус, захтевајући већу слободу у доношењу одлука, али и приликом коришћења буџета. Управо овај потез Запорожја изазвао је бурну реакцију Порошенка, с обзиром на то да је у последњем обраћању веома оштро изјавио да у Украјини неће бити никакве федерализације, самим тим ни специјалних статуса.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    десничари, немири, мински споразум, партија Слобода, Амбасада САД, Врховна рада, Владимир Олејник, Петро Порошенко, Алексеј Пушков, Арсениј Јацењук, Донбас, Русија, Украјина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога