Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Кувајт

    Зашто државе Персијског залива не желе да приме сиријске избеглице?

    © AP Photo /
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Елиф Орнек
    0 217

    Према подацима УНХЦР-а број сиријских избеглица, који су од грађанског рата пребегли у суседне државе, превазилази четири милиона. Те цифре показују обим и страхоте тренутне хуманитарне катастрофе.

    Турска је обезбедила прихватне центре на својој територији за 45 одсто од укупног броја избеглица из Сирије. Према званичној статистици, у овом тренутку од преко 4 милиона избеглица, у Турској живи нешто мање од 2 милиона људи. Затим следе Либан, Јордан, Ирак, Египат и читав низ држава северне Африке. Требало би додати да у овај број нису укључене и стотине хиљада сиријских избеглица које чекају дозволу на улазак у европске земље.

    У међувремену, богате државе Персијског залива, које су главни актери блискоисточне кризе, а због подршке коју на овај или онај начин пружају групама џихадиста, тек декларативно помажу сиријским избеглицама. Међународна независна организација која се бави заштитом људских права „Амнести интернешенел“ у недавно припремљеном извештају је указала на одсуство кампова за пријем избеглица на територији Катара, Уједињених Арапских Емирата, Саудијске Арабије, Кувајта, Омана и Бахреина, иако су ове државе потписнице Конвенције УН из 1951. године о статусу избеглица, у којој се дефинише статус избеглица, као и њихова права, али и одговорност држава које је их прихватају.

    „Сиријци желе у Европу

    Политиколог Мустафа Алани и стручњак Центра за изучавање држава Персијског залива из Дубаија, у интервјуу за Спутњик изјавио је да сиријске избеглице бирају најпре географски блиске земље, Турску и Јордан. По његовом мишљењу, већина избеглица жели да се докопа Европе, на пример Немачке, „иако у Турској  имају све што им је неопходно како би започели нови живот“.

    „У државама Персијског залива, наравно, има сиријских избеглица, они су се тамо већ снашли, раде, имају кров над главом. Њихове породице су им се придружиле током протекле 2-3 године“, каже Алани.

    Отежано добијање виза за избеглице

    У тренутним условима, државе Персијског залива веома ретко издају визе житељима Сирије. Од почетка рата у Сирији, многи Сиријци, а најпре они који су имали и држављанство неке од западних земаља, бежали су у заливске земље као „економски мигранти“. Ти људи нису имали статус избеглица, с обзиром да су добијали регуларне визе за улазак у земљу. Раније су заливске државе прихватале становнике Јемена, Палестине и Либана, који су побегли од рата у својим домовинама. Једини случај када су заливске државе прихватале мигранте као избеглице било је током рата између Ирака и Кувајта у време владавине Садама Хусеина.

    Страх од терористичке опасности и разлике у менталитету

    „Када говоримо о томе зашто шест заливских држава не желе да прихвате сиријске избеглице, онда се врло често помињу психолошке трауме због онога што су избеглице преживеле током грађанског рата и сходно томе нису у стању да се прилагоде новој средини. Такође, наводе се и бојазни да би политички активне придошлице могле да утичу на друштво држава Персијског залива, које је иначе пасивно што се тиче испољавања својих политичких ставова“, каже Алани.

    Упоредо са тим, Саудијска Арабија и сусeдне државе, као и Европа, боје се да би избеглице могле да „отму“ радна места од држављана ових земаља, али и да могу да створе експлозивну ситуацију која би изазвала „терористичку опасност“.

    „Државе залива хтеле би да утичу на ток рата, али су равнодушне на исход

    Стручњак за државе Персијског залива Организације за мониторинг заштите људских права Николас Мек Гинан у интервјуу за Спутњик коментарише ставове заливских држава у блискоисточној кризи:

    „Државе Персијског залива желе да остваре значајан утицај на исход сукоба на Блиском истоку, али су заправо потпуно равнодушне према последицама тих сукоба. Такав став не може донети ништа друго осим разочарења“.

    Милитанти Исламске државе
    © AP Photo / Militant website via AP

    Ипак, по мишљењу Мек Гинана, управо ове државе могу да одиграју суштински позитивну улогу у оном делу решавања проблема избеглица:

    „Очигледно је да ове државе, захваљујући својој финансијској ситуацији и могућностима, могу веома да утичу на решавање овог проблема тако што би на своју територију примили хиљаде сиријских породица“.

    У међувремену је УНХЦР објавио да је за задовољење основних потреба сиријских избеглица неопходно око 5,5 милијарди долара. Државе Персијског залива су до сада, у ове сврхе инвестирале око једне милијарде долара. Овде би требало истаћи и чињеницу да док је краљ Саудијске Арабије Салман Абдулазиз био на власти, само за поклоне је било потрошено 32 милијарде долара.

    Према подацима службе инвеститора Мудиз, 2013. године је укупно богатство шест чланица Савета сарадње држава Персијског залива износило 2,2 трилиона долара. Према подацима ММФ-а, финансијске резерве Кувајта процењене су на 30 година, а Саудијске Арабије и Катара на 27 година.

    Тагови:
    раскош, избеглице, мигранти, ЕУ, Амнести интернешнал, ММФ, Турска, Бахреин, Кувајт, Персијски залив, Катар, Оман, Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија, Сирија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога