Београд-4°C
Ниш-5°C
Слушајте Sputnik
    Премијер Црне Горе Мило Ђукановић

    Ђукановић чисти да не буде почишћен

    © AP Photo/ Risto Bozovic
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Ненад Зорић
    2273

    Шта је натерало председника црногорске Владе да тражи проверу сопствене подршке у парламенту? Који су мотиви Запада, шта ће учинити опозиција, а шта Ранко Кривокапић?

    Мило Ђукановић креће у офанзиву. Циљ је, као и увек, власт. Овога пута њено очување и учвршћивање.

    У тренутку кад Црна Гора тиња, кад опозиција — ма колико била хетерогена — појачава своје захтеве, али и кад из Београда стижу критичке опаске, Ђукановић је покренуо парламентарну проверу поверења влади на чијем је челу. Жели да, како је рекао, види може ли она у оваквом саставу да настави функционисање до избора „или ћемо се евентуално суочити са том околношћу да неко други има парламентарну већину и препустити томе да формира Владу“. Други део образложења, у коме помиње могућност да неко други формира већину, део је политике добрих обичаја и никако није остварив, јер да постоји и најмања могућност да му буде изгласано неповерење Ђукановић не би сам иницирао овакву проверу.

    Шта је онда натерало Ђукановића на овај, не тако чест, потез да онај који влада тражи сопствену проверу? Да бисмо дошли до мотива, морамо се ставити у положај онога који нешто иницира, а то је сам председник црногорске Владе.

    Не ваља кад је ровито

    Ма колико је успешном представљао, година на измаку није била лака за Ђукановића. Јесте добио позивницу за НАТО, али она никако не значи и аутоматско чланство у овој војној организацији. Осим према овом, ситуација је била доста ровита и према низу других питања. Политичку Црну Гору обележили су протести иницирани од дела опозиције окупљене у коалицију Демократски фронт 27. септембра, али и омасовљење тих протеста, репресија полиције и хапшење демонстраната 17. октобра. Уследила је потом серија митинга, како у Подгорици тако и у градовима по Црној Гори, са захтевом за прелазном владом, која би потом расписала изборе. Захтев за прелазном владом узрокован је неповерењем у институције у којима је Ђукановић, док он сам све време одбацује такве захтеве, а ових дана понавља како за таквим нечим нема разлога осим да опозиција без избора уђе у власт.

    Нешто раније током лета, покушан је пуч у Социјалдемократској партији Ранка Кривокапића, вишегодишњег партнера Ђукановића и његовог ДПС-а. Кривокапић од тада тражи замену СДП-ових министара у Влади, Ђукановић то неће, а Рашко Коњевић, министар полиције и потпредседник СДП-а, током протеста опозиције изјављује да је Влада већ техничка и да коалиција ДПС—СДП суштински више не постоји. То је донекле „пеглао“ председник СДП-а и парламента Црне Горе Ранко Кривокапић изјавом да СДП неће изаћи из Владе док не стигне позив за НАТО.

    Сад је позивница стигла, а у парламент је стигао и шеф Делегације Европске уније у Подгорици Митје Дробнич, где је присуствовао састанку лидера парламентарних странака. Његово присуство на том састанку је, како на ТВ Атлас изјавио Ђукановић, била ствар приватизације парламента од стране њеног председника јер је, како појасни Ђукановић, Кривокапић као председник парламента без консултација са онима које је позвао на дијалог дао себи за право да противно већински саопштеним ставовима о непотребности медијације позове Дробнича.

    Ранко, изјасни се

    Дакле, Ђукановић је дуго чекао и сад напада проблем да не би био нападнут. И видно се плаши прелазне владе, а појачано присуство људи из ЕУ појачава и могућност за тако нешто.

    „Желим то да испитам зато што сматрам да нема више ниједног разлога да живимо у неизвесности, ако смо желели да одгодимо суочавање са том истином због позива у НАТО, успели смо у томе, сада је време да то питање ставимо на дневни ред, а шта из одговора на то питање проистиче видећемо“, појаснио је Ђукановић. Неколико дана раније црногорски премијер је, анализирајући политичку ситуацију, рекао да на „поделе није била имуна ни владајућа коалиција, тачније Социјалдемократска партија, а ти процеси увећали су већ раније исказано неповерење унутар блока партија на власти“.

    Ствар је јасна — Ђукановић тера на чистину Ранка Кривокапића. Или си са мном или си против мене.

    Сам Кривокапић већ дуго игра на оштрици ножа. Правдао је дуго останак у Влади чекањем позивнице за НАТО, остао је ту чак и после поменутог летошњег пуча, и сад мора доћи до одлуке. Осим Ђукановића, од њега одлуку на коју столицу ће сести очекује и опозиција. Горан Даниловић, председник извршног одбора Демоса, партије Миодрага Лекића, рекао је пре неколико дана да Кривокапић покушава да се „наметне за некаквог лидера преговарачког процеса“, али да његово „седење на две столице — сигурности власти и слободне Црне Горе“ види кроз народну пословицу „зло рађење готово суђење“.

    На питање хоће ли на дневни ред доћи и провера поверења председнику Скупштине Ранку Кривокапићу, Ђукановић је у истој емисији на ТВ Атлас одговорио да се „прво мора добити одговор да ли је ова Влада политички легитимна“.

    Дакле, Ђукановић оставља отворена врата Кривокапићу. Одговор на питање зашто то ради је двослојан. Ако се председник СДП-а одлучи да остане уз Владу, то свакако више неће бити онај стари Кривокапић, тачније онај стари СДП, јер ће Ђукановић дићи улог, појачати притисак и смањити колач партнера. Односно, Ђукановићу је много боље да уз себе има СДП, али ослабљен СДП, него да Кривокапића баца у загрљај опозицији. Други део одговора налази се на Западу чију подршку је, бар до сада, имао Кривокапић — па су можда баш они разлог зашто Ђукановић не одлучује, већ чека да СДП одлучи.

    Али, оно што је сигурно јесте да Ђукановић неће дозволити да Кривокапић у изборни процес иде са места председника парламента, а да га одатле недвосмислено не подржава. Иако председник партије Позитивна Црна Гора Дарко Пајовић каже да ће одлуку о томе како ће се изјаснити његови посланици током провере поверења кабинету премијера Ђукановића донети тек пошто чује став партија које чине Владу, јасно је да Ђукановић рачуна на подршку Позитивне.

    Ко одређује правила

    Како год да се та провера заврши, Ђукановић ће одмах на почетку године знати на чему је и кренуће потом у расписивање избора који, како рече, могу бити за четири до шест месеци, али је вероватније да буду или за четири — на пролеће, или за девет — на јесен. Нико, наиме, не расписује изборе у току туристичке сезоне. Но, те изборе, ма кад били, мора расписати он сам, а не он притиснут од опозиције, Европе или после евентуално јаче реакције из Београда од ове која је уследила пред крај године.

    Међутим, ни опозиција неће на све то гледати благонаклоно, поготову сад кад се захуктала. Зато Ђукановић има иницијативу али и сазнање да они који су му послали позивницу за НАТО имају на уму да није иста Црна Гора са њиме на челу и Црна Гора без њега, односно да дан после његовог одласка са власти ситуација у овој држави може да се промени за 180 степени. Владар Црне Горе такође зна да су на Западу свесни да би избори које не би он расписао, већ би то учинила прелазна влада — могли бити референдум о НАТО-у пре референдума, јер би једна од тема коју би наметнула опозиција била управо одређење према том питању. 

    Ово никако не значи да ће Ђукановић орочити власт на дужи период, али значи да му је то намера јер, као што је Спутњик већ писао, за њега власт није само владање већ и питање опстанка.

    Тагови:
    Мило Ђукановић, Подгорица, Црна Гора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога