Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Застава ЕУ

    Крај епохе конвергенције Европе

    © AP Photo / Tamas Kovacs
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 526
    Пратите нас

    Следећих неколико недеља биће одлучујуће за судбину немачког приступа питању избеглица, а можда и за немачку канцеларку Ангелу Меркел.

    Самит ЕУ 18. и 19. фебруара последња је шанса за Ангелу Меркел да придобије остатак Уније за своју политику отворених врата према избеглицама, док ће избори у три немачке савезне државе 13. марта бити прилика да се немачки грађани, као на референдуму, изјасне о њеном политичком курсу.

    Резултат би могао бити да се будуће генерације европских грађана садашњег периода сећају као последњих дана „конвергенције“. На европском плану конвергенција подразумева послератни (мисли се на Други светски рат) развој у правцу приближавања европских националних држава. Донедавно, чинило се да је конвергенција неминовност која би повремено била успорена, али никада заустављена.

    У последњој деценији историје ЕУ, која може бити означена као епоха Ангеле Меркел, конвергенција је примењена и на развој немачког друштва и државе. Разлике између истока и запада Немачке, како културне тако и економске, знатно су смањене. Немачко друштво постало је толерантније него икада пре у својој историји; потомци имиграната заузимају важне позиције у немачком друштву, а „велика коалиција“ између социјалдемократа и демохришћана готово је избрисала идеолошке разлике које су раздвајале две највеће немачке политичке групације. Ангела Меркел играла је значајну улогу у свему томе.

    Данас су, међутим, на делу моћне центрифугалне силе. У току је прекомпозиција немачког партијског система. Бес оних који се сматрају губитницима у свету све веће разноликости све је видљивији на друштвеним мрежама и на биралиштима. Десничарска Алтернатива за Немачку, која се бори против „политичке коректности“ и залаже за затварање граница, добија све масовнију и све ширу подршку. Истраживања јавног мњења овој партији дају између 7 и 15 одсто подршке у савезној држави Баден Виртенберг, док социјалдемократама дају 13 одсто подршке.

    Сергеј Железњак
    © Sputnik / Сергей Пятаков

    Најочигледнији показатељ кризе немачког партијског система је управо Ангела Меркел. Подршка коју је некада уживала у јавном мњењу учинила ју је кључном фигуром немачког политичког живота. Изненада, њену политику према мигрантима не одобрава чак 81 одсто немачких грађана, а њен лични рејтинг срозао се за читавих 12 одсто, на 46 одсто подршке.

    Конвергенција је у идеологији ЕУ имала своју идеолошку страну — грађани су је сматрали природном, а исто се догодило и са немачким друштвом. Грађани, поготово они оријентисани према левици, дезинтеграцију доживљавају прилично болно зато што им је тешко да схвате да су увучени у лаж о историји као једносмерној улици, која се по правилу креће ка либералном и мултикултурном друштву. Избегличка криза доказ је да многи Немци данас не деле такву визију своје земље и Европе.

    Можда је и Ангела Меркел упала у исту замку. Слику коју је стварала у јавности донедавним свесрдним залагањем за политику раширених руку за избеглице и ставом да политика отворених врата треба да постане општа европска политика нарушавају изјаве попут оне на једној демохришћанској конвенцији да очекује да се избеглице врате у своје земље када се оконча борба против ДАЕШ-а.

    У међувремену, једна од најближих сарадница Меркелове, Јулија Клекнер, предложила је ограничење броја избеглица које могу да уђу у Немачку. Овај потез многи виде као пробни балон, али питање је да ли квоте могу да реше немачки проблем, с обзиром на озбиљност ситуације.

    Са друге стране, Ангела Меркел одлучила је да окрене леђа Русији, у покушају да придобије Турску да задржи што више избеглица на својој територији. Притом, док Немачка званично подржава став ЕУ и САД према Русији, немачка пословна заједница противи се санкцијама јер јој оне поткопавају пословне интересе у Русији и шире. Овом ставу пословних људи придружује се све већи број немачких грађана, незадовољних и бесних, који се све више окрећу руским медијским кућама, када су у питању информације о свету.

    И ЕУ и њена најмоћнија чланица Немачка налазе се данас на прекретници и питање је којим ће путем поћи јер домет центрифугалних сила које су захватиле континент немогуће је у овом тренутку проценити. Можда ће из настајућег хаоса израсти неки нови облик интеграције, у шта би поборници европског јединства желели да верују. Међутим, исход кризе још увек је далеко и крај јој се не назире.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    Меркелова, Европа, европа
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога