Слушајте Sputnik
    Премијер Данске Хеле Торнинг-Шмит, председник ЕП Мартин Шулц, пољски премијер Ева Копач, француски председник Франсоа Оланд, мађарски премијер Виктор Орбан, италијански премијер Матео Ренци,  белгијски премијер Чарлс Мајкл и председник Европског савета Доналд Туск

    Да ли су у ЕУ сви постали „помало Орбан“?

    © AFP 2018 / EMMANUEL DUNAND
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    1141

    Иако се својевремено чинило да ће „мађарски зид“ на граници са Србијом бити највећа препрека на коју ће мигранти наићи у потрази за бољим животом, догађаји су демантовали и најоштрије критичаре мађарског премијера Виктора Орбана. Демантовали их до те мере да се поставља питање — да ли полако сви у ЕУ постају „помало Орбан“?

    Ескалација избегличког проблема довела је до тога да су првобитну европску политику „хуманог приступа и отворених врата избеглима из ратних подручја“, временом заменили строга контрола граница, селективно пропуштање миграната, привремено укидање Шенгена и, коначно, ангажовање војске у одбрани националних интереса.

    Због све већег миграционог притиска, бугарски парламент једногласно је усвојио измене Закона о одбрамбеним и оружаним снагама, и одобрио учешће војске у заштити граница.

    Бранко Крга, генерал у пензији и професор на Факултету за дипломатију и безбедност, за Спутњик каже да је Орбан предузео мере због којих су га сви критиковали. Али, ситуација се променила.

    „Сада га мање-више сви копирају у заштити својих граница. То је феномен, јер сви причају о томе да су ово својеврсни изазови и ризици који не могу да се решавају појединачним акцијама држава, али када проблем до њих дође, онда свака држава гледа како да заштити своје интересе“, каже за Спутњик Бранко Крга.

    Када је о Србији реч, председник Томислав Николић дао је одобрење министру одбране да, у случају потребе, стави снаге Војске Србије у пуну приправност, како би могле да заштите грађане, државу и имовину од свих безбедносних изазова који долазе споља.

    Након седнице Савета за националну безбедност, министар правде Никола Селаковић објаснио да то значи да и министар одбране, у одсуству председника, може да донесе одлуку о ангажовању војске, уколико за то буде потребе, односно ако полиција не буде могла сама да одржи ред и мир.

    Бранко Крга објашњава да је сазивање Савета за националну безбедност очекиван и природан потез с обзиром на ситуацију у региону. Иако ће евентуално ангажовање војске на заштити граница од ненаоружаних људи — миграната — за војску Србије бити ново искуство, она је за то спремна, каже Крга.

    „Ангажовање војске у том смислу је нешто што је у оквиру њених мисија, које подразумевају и помоћ цивилним органима власти. Њено ангажовање је легитимно и не треба сумњати у то да ће она добро извршити своје задатке, јер је за то оспособљена“, каже бивши начелник Генералштаба ВЈ и војске СЦГ.

    У светлу избегличке кризе, напомиње наш саговорник, потребно је преиспитати и у којој мери су постојећи елементи система безбедности адекватни за овакве изазове и ризике, и уколико је потребно, извршити неопходне корекције.

    „Мислим да би Србија требало да формира спољно-обавештајну службу. То нам недостаје, а било би од велике помоћи у оваквим приликама како би се ситуација адекватно пратила, анализирала и како би се сходно томе предлагале одговарајуће мере државном руководству“, сматра Крга.

    Крга подсећа да ЕУ нема своје оружане снаге, већ њене чланице учествују у појединим мултинационалним операцијама и мисијама.

    „Често се дискутује о томе да ли ЕУ треба да има војску. И највиши државници, Меркелова и Јункер, помињали су ту могућност, али то још увек није урађено. Видећемо да ли ће изазови и претње везани за миграције бити додатни подстицај да се то уради“, каже Крга за Спутњик.

    Тагови:
    избеглице, мигранти, ЕУ, Виктор Орбан, Мађарска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога