Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Мигранти на грчко - македонској граници

    Да ли је Грчка остављена да се сама „бори“ са избеглицама?

    © REUTERS / Marko Djurica
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 410
    Пратите нас

    Грчка ће и кроз Европску комисију и кроз Европски савет морати да има оштре ставове, да припрети стављањем вета поводом доношења одређених одлука. То је начин да Грчка натера Брисел и остале чланице ЕУ да се одговорније понашају према њој.

    Станица изгубљених душа је препуна. Тако је грчки посланик Анастасиос Димосакис описао ситуацију са избеглицама са којом се ова земља суочава. Грчки министар за миграције Јоанис Музалас каже да је дошло време да се пређе на акциони план за ванредне ситуације, који је грчка влада припремила. Први корак је већ учињен — уместо прихватних центара за избеглице, формирани су кампови за привремени смештај. Све је то увертира за затварање грчких граница.

    Избеглице из Азије и Африке гомилају се на грчким обалама, док у исто време суседне државе, попут Македоније, подижу жичане ограде и спроводе рестриктивне мере којима не дозвољавају свим мигрантима да пређу преко њихове територије. Тако у Грчкој остаје велики број људи који не могу ни напред, ни назад. ЕУ, обећана земља у коју полажу све наде у бољи живот не жели их, а ако се врате у земље одакле су кренули очекује их смрт, или, у најбољем случају, живот у неизмерној беди.

    Стручњак московског Међународног института политичких студија Владимир Брутер каже да ЕУ има различит приступ Грчкој и Турској. Док Турска сада има већу специфичну тежину у геополитичком смислу, представа коју ЕУ има о Грчкој је представа о отпаднику. Зато, према Брутеровим речима, ЕУ покушава да је понизи и кроз питање избеглица. Питање је, каже Брутер, колико ће Грчка трпети.

    „Сад све зависи од толеранције Грка. Аустријанци су се понашали слично у истој ситуацији — они су отварали границе и пуштали у Баварску све који би на њиховој територији били вишак. Након што се ово поновило неколико пута, баварски канцелар Зехофер затражио је од Меркелове да реши ситуацију. Сада слична ствар предстоји и Грцима. Или ће се Грци договорити са Европом да мигранти не остану на њиховој територији или ће Грчка у неком тренутку самостално донети такву одлуку“, наглашава Брутер.

    Оно што забрињава јесте одсуство било каквих конкретних мера којима би ЕУ показала да јој је стало да помогне Грчкој. Последњи грчки потез је захтев за 480 милиона евра помоћи за збрињавање 25.000 избеглица, које се тренутно налазе на грчком тлу.

    Од самог почетка избегличке кризе ЕУ није имала јединствено решење за овај проблем, тако су све земље, не само Грчка, принуђене да га саме решавају, сматра аналитичар Душан Пророковић.

    „Проблем Грчке јесте што је дошло до дестабилизације Турске, што се ескалацијом кризе у Сирији избеглице све краће задржавају у Турској, а у све већем броју настављају пут ка Западу. Тај чеп је пробијен у септембру прошле године и до данас није враћен на своје место, тако да се број избеглица драматично повећао“, каже Пророковић.

    Да би заштитила своје интересе, Грчка ће морати да направи радикалне кораке унутар институција ЕУ, сматра Пророковић.

    „Грчка ће и кроз Европску комисију и кроз Европски савет морати да има оштре ставове, да припрети стављањем вета поводом доношења одређених одлука. То је начин да Грчка скрене пажњу на себе и натера Брисел и остале чланице ЕУ да се одговорније понашају према њој. Грчка не може да се са овим проблемом избори сама, а понашање ЕУ, могло би се рећи, у најмању руку није фер“, закључује Пророковић.

    Грчка је, према Пророковићевим речима, остављена сама пред новим избегличким таласом, а ЕУ вероватно послати одређене снаге у Македонију како би се затворила македонско-грчка граница.

    Грчка је у неколико наврата безуспешно покушала да упозори европске званичнике на свој проблем; кулминација у односима Грчке и њених европских партнера била је 23. фебруара, када њени званичници нису позвани у Беч на самит министара унутрашњих послова. Атина је због тога повукла свог амбасадора из Беча на консултације и тиме показала да је ђаво однео шалу.

    Зато је и немачка канцеларка морала да се умеша и да изјави да Грчка неће бити остављена на цедилу.

    „Да ли озбиљно мислите да све земље које су се прошле године до краја бориле да задрже Грчку у еврозони  — а ми смо били најстрожи — могу годину дана касније да дозволе да Грчка упадне у хаос?“, запитала се Ангела Меркел.

    Грчка тек што је исказала незадовољство својим третманом унутар ЕУ, а немачки министар спољних послова Франк Валтер Штајнмајер реаговао је речима да једнострани потези земаља ЕУ не доприносе одрживом решењу проблема, као и да им је потребан заједнички курс.

    „Ниједна страна нема користи кад унутар ЕУ једна земља окривљује другу. На тај начин не напредујемо нити један корак ка решењу избегличке кризе. Процеп који се сада формира мора поново уз велики труд да буде затворен“, рекао је Штајнмајер у интервјуу грчком листу Та Неа.

     

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    избеглице, мигранти, Јоанис Музалас, Македонија, Грчка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога