Слушајте Sputnik
    Плаћање пореза-илустрација

    Мора да се умре и да се плати порез

    © Фото : Pixabay
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Наташа Милосављевић
    0 131

    Панама већ дуги низ година важи за земљу у којој неко ко жели да сакрије новац може да га уложи у тамошње банке. Оне не дају информације о својим клијентима, чак ни када то од њих тражи Интерпол.

    Офшор компаније су компаније које раде ван законског режима своје земље.

    Економиста Махмуд Бушатлија објашњава да је важно да схватимо да земље у развоју имају другачији поглед на офшор компаније у односу на Запад, јер тамо нико не бежи од тога да оснује такву врсту фирме али тежи да прво развије делатност у својој земљи. Када то постане велика фирма, онда власник жели да заштити њене интересе, односно не жели да плаћа цео порез у својој земљи. Због тога отвара офшор компанију, која му служи за извлачење новца, али са планом да се врати у земљу из које је власник.

    Бушатлија, међутим, наглашава да новац изађе по разним основама ван режима економије из земље из које је власник, који тамо не плати порез, али се он сутра врати као свеж инвестициони новац. Западне земље се углавном успешно боре против офшор пословања, нарочито сада, у кризним периодима, тако што појачавају контролу токова новца.

    Tрансакције, како објашњава, нису анонимне, већ су само недоступне јавности. Они који морају да воде бригу о исправности токова новца јесу порески органи и свуда у развијеном свету људи се више боје пореске полиције него криминалне полиције.

    Чак је и славном Ал Капонеу главе дошла пореска, а не криминална полиција. Једина извесност су смрт и порез. Дакле, сигурно ћете умрети и сигурно ћете платити порез, ако то не урадите — идете у затвор.

    Бушатлија сматра да је афера „Панамски папири“ пласирана само да би се „продрмали“ неки људи, а ту превасходно мисли на руског председника Владимира Путина, чему су „кумовали“ несређени односи Америке и Русије. Он каже да је проблем оних који су пласирали аферу то што нису могли да издвоје само једног политичара, јер када су почели да копају по папирима онда су налетели и на све остале.

    Што се тиче обима незаконитих трансфера, у овом случају панамском, онда је то бесмислено мало у односу на комплетно офшор пословање. С друге стране, Бушатлија истиче да је велико питање да ли је уопште незаконито то што су они радили, јер у свакој земљи постоје модалитети по којима тај новац „хода“.

    Економиста наглашава да треба спровести озбиљну истрагу да ли је неко злоупотребљавао офшор компаније или је то било питање редовног пословања.

    „Истрага зависи од политичке воље, дакле никада се не зна када ће се завршити. Људи који се у њој помињу су у врху појединих држава, а није немогуће да једино они могу да утичу на политику“, каже Бушатлија.

    Татјана Полоскова, шеф редакције за Латинску Америку руске информативне агенције Регнум, каже да своје благостање панамске банке граде прањем новца. Донедавно се Панама налазила у такозваној сивој офшор зони, али фактички, у пракси, до краја та сива зона није укинута и зато новац у панамске банке још увек стиже из Европе, САД, Кине и Русије.

    Она поставља питање колико су реалне оптужбе које су пласирали западни медији? Као неко ко је пратио рад панамских банака, Послоскова тврди да банке у тој земљи не дају информације о својим клијентима, чак ни када то од њих тражи Интерпол.

    „За мене остаје загонетка како су ти новинари добили податке. Наравно, може се претпоставити да је неко био поткупљен како би им помогао. Али, тешко да се тако нешто десило, јер је у панамским банкама немогуће добити информацију о клијентима“, каже Полоскова.

    Панама је већ дуги низ година на гласу као земља у којој неко ко жели добро да сакрије новац, онда би требало да га уложи у панамску банку. Полоскова наглашава да се ради о томе да ако и постоје неки рачуни, тешко да би и за велики новац банка дала информацију, јер су управо банке основ благостања у држави.

    „Панама пролази кроз још један грађевински бум. Управо је реконструисала свој канал, и свакако је држава која не би секла грану на којој седи. Ако ја, на пример, желим да отворим рачун у панамској банци, не морам да лично потпишем сва документа, као што је то случај, на пример, у Европи. Довољно је да унајмим адвоката, а та услуга кошта 800 долара, који ће за мене отворити рачун. Своја документа, име, број пасоша, уопште не морам да доставим. Да ли сам лично отворила рачун на своје име или је то неко за мене учинио, немогуће је проверити. Зато ове информације да се рачуни воде на Си Ђинпинга, Камерона или Путина може да шири неко ко се не разуме у рад панамских банака. Цела прича је припремљена за наивне“, каже Полоскова за Спутњик

    Председник Украјине Петро Порошенко
    © Sputnik / Сергей Гунеев

    Она сматра да је афера „Панамски папири“ срачуната за компромитовање руског лидера, али кад се ради о озбиљности оних који то раде — онда му жели да га сваки дан такви компромитују.

    Свако ко се разуме у рад панамских банака рећи ће вам да такве информације нико није могао дати, а као друго, чак и да су и били отворени рачуни на име поменутих људи, где су гаранције да су то заиста они? Да се ради о рачунима у швајцарским банкама, онда би то била друга ствар. А, овако, цела прича и ситуација је прилично сумњива, закључује Полоскова и додаје да нису сви руски политичари безгрешни, да има свега, али да сумња у истинитост приче са афером „Панамски папири“.

    Тагови:
    офшор, прање новца, банке, економија, Татјана Полоскова, Махмуд Бушатлија, Владимир Путин, Панама, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога