Слушајте Sputnik
    Јерменке

    Јермени — Јевреји Османлијског царства

    © Flickr/ ReflectedSerendipity
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Милош Ћурчин
    0 383

    За Јермене се каже да су Јевреји Османлијског царства јер Холокауст, који је уследио у Другом светском рату, умногоме подсећа на прогоне Јермена почетком 20. века, чак су и поводи слични — Јермени су били успешнији од Турака, бавили се трговином и били добро повезани међусобно, баш као што важи и за Јевреје.

    Као што су нацистима Јевреји сметали у Немачкој, може се рећи да је исти повод био и у Турској за геноцид над Јерменима, каже за Спутњик историчар Перо Јелић.

    Брутални масакри, прогони, па затим и геноцид над Јерменима и другим хришћанским народима почели су још крајем 19. века, у време владавине султана Абдула Хамида Другог, објашњава он. 

    Ердоган и Меркелова
    © REUTERS / Kayhan Ozer/Presidential Palace

    Наиме, Турска је тада била веома ослабљена земља, због чега је добила надимак „болесник на Босфору“. Западне силе су се трудиле да она по сваку цену остане на Босфору како Русија не би имала пролаз ка Средоземном мору, али „болесник“ више није имао снаге да све држи под контролом, каже Јелић.

    Затим је 1908. године уследила младотурска револуција, када су прозападно оријентисани официри сменили султана Абдула Хамида и довели, наизглед, демократску власт. Међутим, тада долази до јачања национализма, па положај потчињених народа, међу којима су били Јермени, поново бива драстично погоршан.

    Не треба занемарити чињеницу да убрзо затим Турска у Балканским ратовима губи огроман део своје територије на Балканском полуострву, након чега се велики део грађана одатле пресељава у Малу Азију, која постаје све тешња. Истовремено, младотурски национализам, који је тада био новина, у читавој земљи ствара неку врсту ужег турског националног идентитета, након чега прогони кулминирају, додаје Јелић.

    Један од најтрагичнијих догађаја, према речима професора са Факултета политичких наука Слободана Марковића, догодио се 24. априла 1915. године, када су у Цариграду сви најугледнији Јермени похапшени, а затим мучени и убијени. Хиљаде јерменских културних вођа је ликвидирано, а циљ је био да се тај народ у културном погледу обезглави. Након тога, додаје он, следе брутални прогони, масакри и маршеви смрти.

    Јелић, са друге стране, наводи да је велику улогу у томе одиграо Први светски рат, који је Турска видела као шансу да обнови свој утицај на овим просторима.

    „Јерменима је тада било понуђено да подрже Турску у борби против Руса, будући да је Русија била на страни Антанте, међутим, они су то одбили. Видевши да су Јермени непоуздани, турске власти започињу највећи масакр, односно геноцид, сада прихваћен као такав од стране многих светских институција и држава“, додаје он.

    С друге стране, истиче Марковић, не треба заборавити да су турске власти прогон вршиле и над другим хришћанским народима који су ту живели, попут Асираца и понтских Грка. Како напомиње, чак милион Асираца је погинуло у тим прогонима. Када је реч о Јерменима, тачан број је немогуће утврдити, иако се прогнозира да их је током геноцида страдало око 1,5 милиона.

    Иначе, злочин над Јерменима је означен као први геноцид у 20. веку, након што је амерички адвокат Рафаел Лемкин 1943. године конструисао термин „геноцид“ као најтежи облик масовних злочина.

    Укупно 29 држава света је признало масовна убиства Јермена као геноцид, укључујући и Савет Европе, док Турска, као правни наследник Османске империје, негира злочин геноцида и означава масовне злочине против Јермена у том периоду као масакр над Јерменима. Поред Турске, једина држава која негира геноцид над Јерменима је Азербејџан.

    Тагови:
    Холокауст, Јермени, геноцид, Османлијско царство, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога