Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    4018
    Пратите нас

    Русија и НАТО су спремни да обнове дијалог. Москва је пристала на одржавање Савета Русија—НАТО после самита Алијансе у Варшави.

    Руски званичници и експерти сматрају да је сусрет представника Москве и Запада за преговарачким столом једини начин да се избегне даља ескалација конфликта, али истовремено истичу да ће перспектива односа зависити од резултата самита НАТО-a.

    О томе да је Москва спремна за одржавање Савета Русија-НАТО објавио је француски шеф дипломатије Жан Марк Еро, после састанка са руским министром спољних послова Сергејом Лавровом у Паризу 29. јуна. Еро је изразио наду да ће на састанку у пољској престоници Северноатлантска алијанса показати жељу да стави тачку на конфронтацију и истакао је да постоји потреба да се са Русијом изграде транспарентни односи кроз дијалог.

    Лавров је, са друге стране, јасно дао до знања да упркос спремности Москве да учествује у дијалогу, Русија и даље осуђује одржавање великих војних вежби Алијансе у Источној Европи и планове распоређивања додатних батаљона НАТО-а у Пољској и балтичким земљама.

    „Разговарали смо о могућности одржавања Савета Русија-НАТО на нивоу сталних представника у Бриселу. Ми ћемо, наравно, пратити како ће се одвијати дијалог на самиту НАТО-а у Варшави у јулу, а пре свега нас занима да ли ће се наставити тенденција повећавања војне активности Алијансе и војног присуства НАТО-а на нашим границама“, истакао је Лавров.

    Уочи самита НАТО-а у Варшави из Алијансе су се чуле прилично оштре изјаве. Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг више пута је изјавио да предстојећи самит у Пољској долази у „критичном тренутку“, када се НАТО суочава са „руским агресивним наступом, опасностима од тероризма и другим изазовима“.

    „Бићу јасан: у Пољску ће након варшавског самита бити упућене додатне снаге НАТО-а, како бисмо послали јасан сигнал да ће напад на Пољску бити сматран нападом на читав савез“, казао је Столтенберг, алудирајући на то да је Русија „агресор“, упркос томе што је Москва више пута поновила да нема намеру икога да напада.

    Очекује се да ће на самиту у Варшави, који је заказан за 8. и 9. јул, савезници размотрити дугорочне последице кризе односа са Русијом, а да ће једна од централних тема бити јачање војног присуства у Источној Европи.

    Москва је раније јасно поручила и да ће систематски одговорити на било какве акције НАТО-а за јачање источног обода Алијансе.

    Западни стручњаци на обнављање дијалога Русије и Запада гледају оптимистично. Према њиховом мишљењу, последњих месеци односи Москве и западног блока су се у значајној мери пооштрили, што је претило да изазове нови Хладни рат, или чак нешто горе.

    Фактор могућег „ресетовања“ односа постао је и „брегзит“. У ситуацији када се добро утврђен западни светски поредак нашао под претњом распада, ЕУ и САД су приморане да „суштински преиспитају своју политику“.

    Руски војни аналитичар Андреј Кошкин оцењује да је НАТО почео да показује иницијативу за нормализацију односа са Русијом, али да „понекад то чини на чудан начин“.

    Са друге стране, он сматра да је прерано очекивати да ће НАТО дефинисати јединствен став према Москви и да ће променити мишљење о Русији као „агресору“, јер на став НАТО-а и те како утичу САД, које држе диригентску палицу.

    „Не треба заборавити да се јастребови у НАТО-у хране тиме што повећавају војне капацитете и тиме што пљачкају пореске обвезнике земаља-чланица Алијансе. Наравно да је у њиховом интересу да и даље инсистирају на причи о претњи, која наводно долази од стране Русије. Али постоје и други аспекти. Један од њих је везан за економске могућности многих европских земаља, а економија је у тој ситуацији њихов приоритет. Са друге стране, европски систем безбедности немогуће је замислити без Русије. Доказ томе су терористички напади у Турској, као и они у Европи. Све то доказује да би требало преиспитати политику односа према Русији, која је својом интервенцијом на Блиском истоку показала да је важан геополитички играч“, оцењује Кошкин за Спутњик.

    Сада када ЕУ губи своје јединство, савез је приморан да се усредсреди на сопствене унутрашње проблеме, а земље које су сатанизовале Русију мораће што пре да одустану од таквог приступа.

    Кошкин је уверен да ће због свега тога земље-чланице НАТО-а на предстојећем самиту у Варшави ублажити (оштру) реторику према Русији.

    Са друге стране, поједини европски званичници већ су критиковали гомилање трупа НАТО-а на руским границама. Због тога би, оцењују аналитичари, у седишту НАТО-а могло да дође до унутрашњег раскола и конфликта између чланова блока. У тој ситуацији би Брисел променио тактику и пробао би да се договори са Русијом. То би помогло смањењу напетости и спречило би даље погоршање ситуације.

    Међутим, све наде у нормализацију односа пашће у воду ако на самиту у Варшави Алијанса донесе одлуку да настави војни притисак на Русију. А то је такође реалан сценарио.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Слично:

    Русија ће учествовати у Савету Русија-НАТО
    Лавров: Тероризам се не побеђује осудом
    Војска ЕУ је крај НАТО-а
    Италија: Сви канали дијалога са Русијом треба да остану отворени
    НАТО „шкрипи и стење“
    Русија: Бридлав је „пензионер Хладног рата“
    Тагови:
    ресетовање, Савет Русија-НАТО, НАТО, Андреј Кошкин, Жан Марк Еро, Јенс Столтенберг, Сергеј Лавров, Брисел, Пољска, Француска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога