Слушајте Sputnik
    Аустријски кандидати за председника Александар ван дер Белен (Л) и Норберт Хофер

    Аустрија: Кад десничари одрже лекцију демократије

    © REUTERS / Leonhard Foeger
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    2450

    Биће то дуго топло лето у Аустрији. А богами и шире. Уместо 8. јула, Аустрија ће председника добити тек на јесен, отприлике у октобру. Када и Велика Британија новог премијера. Актуелни Дејвид Камерон је после референдумског „не“ Европској унији одлучио да се у октобру повуче са места премијера.

    Није то једина додирна тачка двеју земаља. Обе су имале своју премијерну улогу када је у питању провера воље грађана. Британија је путем референдума одлучила да напусти ЕУ, што је први излазак једне земље из Уније, и то земље која ју је са још неколицином других стварала.

    Када је у питању Аустрија, демократска Европа је први пут забележила поништавање резултата за избор председника у једној држави. Тужбу у којој је Слободарска партија на 150 страна указала на неправилности Уставни суд је прихватио и поништио други круг.

    Суд је пресудио да су гласови пристигли поштом неправилно пребројани на дан избора уместо после, како то предвиђа закон, а у појединим општинама ти гласови су пребројани и без присуства чланова изборне комисије који су упркос томе — потписали записник.

    Управо ти гласови су према „првом“ другом кругу  пресудили у изборној трци коју је са само 30.863 гласа разлике добио кандидат „зелених“ у односу на Норберта Хофера из Слободарске партије.

    Аустријски стручњак за уставно право Хајнц Мајер каже да га је размера пропуста потпуно изненадила.  „Они су вратили поверење у демократију, јасним ставом и недвосмисленом одлуком“, оценио је Мајер одлуку Уставног суда.

    Интереси испред правила

    Професор Факултета политичких наука у Београду, Слободан Самарџић, такође је мишљења да је у Аустрији победила владавина права.

    После првог круга избора у Аустрији створена је атмосфера панике због победе кандидата Слободарске партије. Онда је уследила велика акција да се све што је преостало сакупи како би тај „мрски непријатељ“ био побеђен. Да су том приликом коришћена недозвољена средства, сигурно је после одлуке Уставног суда, каже Самарџић за Спутњик.

    „Мислим да је у Аустрији победила владавина права. Она је покушала да сачува и спасе демократска правила, с тим што треба да имамо на уму да су демократска правила кршили они који су се китили и дичили демократијом“, оцена је професора ФПН-а који констатује да евроскептична политика у кампањама наилази на врло некоректан третман.

    Он подсећа да се сада у Британији форсира покрет за обнову референдума што је нешто сасвим друго у односу на аустријски случај. У Аустрији је Уставни суд непристрасно испитао околности и донео одлуку о понављању другог круга због кршења законске процедуре. У Британији нико није имао примедбе на процедурална правила, али губитничка страна хоће да се све то баци у воду, да се поново изађе на референдум, што се, како је рекао, никада није догодило и што је недемократски захтев.

    „То је немогуће и то се у Британији неће догодити. Али показује лице проевропске групације у Британији, као и претходно у Аустрији, да им правила понашања у политичком процесу, посебно у изборном процесу, нису толико на души колико њихови интереси“, оцена је Самарџића.

    Други други круг

    Други круг аустријских председничких избора ће бити одржан у новим околностима, с обзиром на то да су у међувремену Британци на референдуму одлучили да изађу из ЕУ. Да ли ће се то одразити на избор Аустријанаца и да ли ће грађани казнити оне који су прибегли кршењу изборних правила да би намакли тесну победу? Професор ФПН-а каже да је то незахвално прогнозирати, али мисли да хоће.

    „Не би  ни дошло до оваквог резултата да нису кршена правила. То је нешто што је прво отклоњено и што даје јачину кандидату Слободарске партије у Аустрији. У међувремену се догодио ’брегзит‘, што значи да може да се појача ентузијазам евроскептичних бирача у Аустрији. Има доста показатеља да околности иду у прилог кандидату Слободарске странке“, сматра Самарџић.

    Кампања у Аустрији је практично почела дан након одлуке Уставног суда о поништавању резултата другог круга избора за председника Аустрије.

    Изјаву Хофера да би приступање Турске Европској унији био добар разлог за одржавање референдума у Аустрији о њеном останку у Унији, Самарџић види као почетак кампање.

    „То није озбиљна изјава јер Турска нема шансе да уђе у Унију… Он просто хоће да каже да ће на тој антиимигрантској  политици градити своју кампању, а онда примером Турске појачава утисак да је то једно врло опасно питање“, каже Самарџић за Спутњик.

    Према писању аустријских медија, сутра би требало да буде познато да ли ће други круг председничких избора бити поновљен у септембру или октобру.

     

    Тагови:
    уставни суд, избори, Аустрија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога