Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Марти Ахтисари

    Спрема ли се нова резолуција о Косову у УН?

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    5257

    Постоји иницијатива да се садашњи степен нормализације односа Београда и Приштине верификује новом резолуцијом или променом постојеће, о чему се већ воде консултације, каже аналитичар Душан Јањић. Зато изјаву амбасадора Русије Александра Чепурина да је Резолуција 1244 темељна за решавање косовског питања он види као поруку креаторима иницијативе.

    Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин је овог викенда у Косовској Митровици изјавио да је основ решења косовског проблема поштовање Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација (СБ УН). Да ли у тој изјави постоји још нешто осим понављања познате принципијелне политике Русије у односу на Косово и Метохију? На то питање аналитичар и добар познавалац косовске проблематике Душан Јањић за Спутњик прво напомиње да се озбиљна дипломатија, каква руска засигурно јесте, оглашава када нешто треба посебно да нагласи и поручи.

    Изјава Чепурина значи да са тим руским ставом треба рачунати у свим спекулацијама и политичким и дипломатским разговорима који се воде или ће се водити у Генералној скупштини УН, или на билатералним нивоима, или на нивоу Србија—Брисел—Вашингтон.

    „Ја знам да постоји иницијатива да се садашњи степен нормализације односа Београда и Приштине претвори у неку врсту резолуције, било у Генералној скупштини, било у Савету безбедности УН“, каже Јањић.

    Резолуцијом верификовати суверенитет Косова

    Та иницијатива, објашњава он, значи „да се одмери, види да ли су, с обзиром на досад постигнути степен ширења суверенитета Приштине на целу територију Косова, створени услови да се убрза процес признавања Косова, односно његовог увођења у УН“.

    По његовом мишљењу, ти разговори који теку, иницијативе, чак и не морају у крајњој линији да доведу до измене Резолуције 1244 у Савету безбедности УН.

    Брана томе су кинески и руски вето, јасно је то иницијаторима. Зато могу, напомиње Јањић, да доведу до нове Резолуције Генералне скупштине УН.

    „У тој новој резолуцији би се спомињала Резолуција 1244, али и објективно, верификовало ново стање и олакшао улазак Косова у УН, макар то било у статусу посматрача који сада има Палестина“, каже Јањић.

    Он прецизира да су у првом плану те резолуције два циља — даља редукција присуства УНМИК-а на Косову и верификација стања на терену, или, како се то каже, оснаживање процеса нормализације односа Београда и Приштине.

    Консултације на различитим нивоима

    На питање на ком су нивоу те иницијативе за промену Резолуције 1244, Јањић каже да сигурно зна да се о томе воде консултације разних нивоа, јер је, каже, и он био консултован. Не би га, додаје, изненадило да некаква резолуција прође. Истичући да су иницијатори промене Резолуције 1244 углавном са Запада, он напомиње да они рачунају да ће наћи формулу у којој ће под обећањем убрзања процеса пријема Србије у ЕУ, а зарад олакшања процеса нормализације односа и проналажења такозваног новог формата преговора, да придобију можда и Београд.

    „Са Београдом или без њега, та резолуција може да прође Генералну скупштину, али сигурно да би им било боље да се не конфронтирају са Београдом, па ће поучени и охрабрени искуством из 2010. пробати то и овога пута“, каже Јањић. Он је подсетио да је уз подршку тадашњих српских власти, 2010. Генерална скупштина донела резолуцију о измештању дијалога Београда и Приштине из УН у ЕУ и Брисел.

    На питање шта је са ставом Београда о том питању, Јањић наводи да засад нема јавних знакова да учествујемо у консултацијама, али и сматра мало вероватним да се у тим експертским, широким консултацијама о новој резолуцији не питају и наши званичници.

    Он ипак напомиње да је у најновијем шестомесечном извештају Београда о стању на Космету у Генералној скупштини УН новина да је велику пажњу посветио етничким инцидентима, што би требало да буде озбиљан аргумент Београда за задржавање Резолуције 1244.

    Улога Русије и Кине

    Јањић сматра да најновија збивања у Турској могу донети и додатне притиске на Београд.

    „Рачуна се да ће догађаји у Турској само охрабрити иницијаторе нове резолуције јер се дешава нова дестабилизација Балкана и директно угрожавање позиције Србије на Косову, али и у Санџаку“, каже Јањић.

    Он напомиње да то што је рекао амбасадор Чепурин о Резолуцији 1244 никако не значи да Москва нема развијену стратегију.

    „Она ће принципијелно бити на том становишту и има право да реагује, да се прилагођава, да, уважавајући интересе Србије, уважава интересе Москве за присуство на Балкану и за евентуално ширење утицаја изван словенске популације, значи Русије на Косову“, истиче Јањић. Западни Балкан је, како напомиње, западно крило блискоисточне кризе, а Русија је директно укључена у разрешавање питања Сирије.

    „Сигурно да је процена Москве да док год чврсто држи Резолуцију 1244 у својим рукама, она има снажан преговарачки адут и према Вашингтону и према Бриселу, па и према Београду“, закључује Јањић.

    Он је подсетио и на непромењени став Кине, још од времена када су она и Русија блокирале Ахтисаријев предлог промене Резолуције 1244.

    „Лично сам чуо од представника Владе Кине још 2005, три године пре блокирања промене Резолуције 1244, да може и Русија, па чак и Србија да пристане на независност Косова, али да они неће пристати док не разреше две ствари. Прво је принципијелна међународно правна позиција и добијање гаранција САД да ће поштовати позицију Тибета у Кини, а друго да заузврат траже почетак политичке реинтеграције Тајвана. Дакле, Кина има врло јасно дефинисане захтеве у случају чак и да Београд призна независност Косова“, рекао је Јањић за Спутњик.

    Тагови:
    резолуција, Резолуција 1244, УН, Савет безбедности УН, ЕУЛЕКС, ЕУ, Марти Ахтисари, Душан Јањић, Тибет, Тајван, САД, Кина, Русија, Косово и Метохија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога