Слушајте Sputnik

    Ако Америка крене на сиријску војску биће ближе сукобу са Русијом

    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1363
    Пратите нас

    Америка је у изборној години, а пракса је да САД у таквим околностима не иде у рат. Такође нема назнака да рат жели Русија, којој је у интересу да задржи свој положај у самој Сирији или да прошири свој утицај, што је практично већ и учинила.

    О Ситуацији у Сирији и прекиду комуникације између Вашингтона и Москве у емисији „Свет са Спутњиком“ новинарка Љиљана Ментус разговарала је са Драганом Благојевићем, дописником Бете из Брисела, и Стеваном Гајићем из Института за европске студије.

    Благојевић каже да је ЕУ била затечена наглим заоштравањем ситуације у Сирији и да је тешко погођена неконтролисаним приливом избеглица из Сирије и Ирака у Европу. Међутим, ЕУ нема моћ да војно утиче на било какав расплет унутар Сирије и целог тог подручја, па може да помогне само економски и слањем хуманитарном помоћи.

    „Управо је из Брисела најављено да ЕУ жели да направи мост до Алепа за хуманитарну помоћ. Мислим да ЕУ сада ишчекује како ће се ситуација даље развијати. Очигледан је све већи сукоб Американаца и Руса око сиријске кризе и то да ли ће још неко време војне машинерије моћи да раде како би свако заузео што бољу позицију за политичке преговоре, који су неминовни, јер без тога не може да се реши сукоб. Америка је изборној години, а пракса је да САД у таквим околностима не иде у рат. Такође нема назнака да рат жели Русија, којој је у интересу да задржи свој положај у самој Сирији или да прошири свој утицај, што је практично већ и учинила. Дакле, нема назнака да би то могао бити шири сукоб између Русије и Америке“, објашњава Благојевић.

    Стеван Гајић из Института за европске студије каже да није изненађен чињеницом да су САД прекинуле контакте са Русијом у вези са Сиријом, јер је и до сада било доста лажи у преговорима Вашингтона и Москве.

    „САД су од почетка подржавале екстремисте, које понекад називају умереним снагама, а недавно су бомбардоване и снаге сиријске армије у Дејр ел Зору, који је окружен Исламском државом. САД се тиме практично ставила на страну Исламске државе, иако су рекли да је то била грешка, у шта је заиста тешко поверовати. Сада се ситуација на терену прилично мења и то у Алепу, где корак по корак сиријска војска заузима терен уз помоћ руске авијације. То треба гледати у ширем контексту, јер се у суседном Ираку спрема велика офанзива на Мосул, који је такође под контролом Исламске државе, и те две битке ће одлучити рат у Сирији. Када Алеп и Мосул падну у руке легалних власти, стање на терену више неће бити исто“, сматра Гајић.

    Према његовим речима, досадашња сарадња САД са Русијом по питању Сирије донедавно је чак и изгледала искрено.

    „Понашање Беле куће сада заиста изненађује, јер прилично увређено реагују резолутним изјавама о прекиду сарадње. Са друге стране, мислим да иза те реторике ипак не стоји озбиљна намера да се заиста зарати са Русијом. То је и портпарол Беле куће Џош Ернест рекао, да је Обама потпуно свестан да удари америчке авијације по сиријској армији могу САД да приближе сукобу са Русијом, што нико не жели“, каже Гајић.

    Проблем САД није само у односу са Русијом, већ и у томе што губи глобалну моћ, објашњава Гајић и подсећа и да председник Филипина Родриго Дутерте већ дуго пркоси Сједињеним Америчким Државама, што је нешто што Американци нису очекивали, јер на Филипинима имају своје базе.

    „САД има тренутно превише проблема да би се озбиљно конфротирали са Русијом. Мислим да ће ова халабука трајати до председничких избора, тим пре што старе структуре које су водиле све ратове, укључујући и бомбардовање СР Југославије, осећају да губе моћ и да је могућа велика промена уколико би за новог председника дошао Трамп“, каже Гајић.

    Гајић не верује да смо на прагу новог светског рата или неке нуклеарне катастрофе, иако САД и Русија на неки начин ратују и у Сирији.

    „’Прокси‘ рат се све време одвија, мада мислим да се сиријска прича полако затвара и то повољно по Асада, Русију и Кину, које ће бити укључене у обнову Сирије. Мислим да ће наредних месеци и година све више у фокусу бити и Африка у коју Кина улаже огромна средства, па треба видети да ли ће се ту јавити нека нова жаришта“, каже Гајић.

    И Драган Благојевић сматра да треба сачекати исход америчких избора како би се видело које су карте на столу. Он додаје да је тешко створити ефикасну, јединствену антитерористичку коалицију у Сирији и на Блиском истоку, јер су интереси разнородни.

    „Турска је ушла унутар Сирије са главним циљем да не дозволи да се створи јединствена територија на којој су Курди. Са друге стране, Саудијска Арабија и даље помажу одређене исламистичке формације, али се оне полако измичу контроли и сарађују са формацијама које су ближе Ал Каиди, него Исламској држави. Израел је такође изузетно заинтересован да се договори са Русијом око Сирије, а Иран своје интересе на том терену брани војним снагама које су тамо на терену. Зато мислим да није могуће стварање неке шире коалиције која би се супротставила тероризму“, каже Благојевић.

     

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    Свет са Спутњиком, Драган Благојевић, Стеван Гајић, Сирија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога