Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Директор Гаспрома Алексеј Милер и министар енергетике Турске Берат Албајрак на потписивању Турског тока

    Турски ток — још један пораз САД

    © AP Photo / Emrah Gurel
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    41121
    Пратите нас

    Покушаји Запада да сруше „Турски ток“ нису дали резултата. Москва и Анкара су ове недеље постигле историјски договор о изградњи тог гасовода. То је, међутим, покренуло и питањa ко тим пројектом добија, а ко губи.

    Одговор је једноставан, изградња је корисна за све стране — Русију, Турску и Европску унију; губитник је Украјина, а поражене су САД.

    Руси ће овим гасоводом добити нови канал продаје, Турци ће трајно решити енергетске проблеме и добиће шансу да стекну репутацију поузданог енергетског партнера на регионалном и међународном нивоу, а Европљани би могли да добију још више руског гаса и стабилнију испоруку.

    Када је реч о ЕУ, тамо постоје две струје — једна која подржава „Турски ток“, друга која се противи. Земљама које спроводе самосталну политику изградња овог гасовода иде наруку, а проблем је за оне које се држе „проамеричке линије“. Међутим, чак је и овим другима јасно да тиме што сав свој гас добијају преко Украјине, која се показала непоузданим транизитером, озбиљно ризикују.

    Са друге стране, у Москви истичу да су страховања Европљана да би „Турски ток“ могао да направи непотребну конкуренцију „Северном току 2“ неоснована.

    „То су потпуно два различита циљна тржишта, и наравно да ће обим испорука преко ’Северног тока 2‘ бити знатно већи“, изјавио је шеф руског гасног гиганта „Гаспрома“ Алексеј Милер.

    „Северни ток 2“ предвиђа изградњу две линије гасовода с укупним капацитетом од 55 милијарди кубних метара гаса из Русије до Немачке преко Балтичког мора, док „Турски ток“ подразумева изградњу два подводна крака у Црном мору, укупног капацитета нешто већег од 30 милијарди кубиних метара гаса годишње. Први крак био би намењен турским корисницима, док би се другим гас допремао у јужну Европу.

    „’Турски ток‘ постаје водећи  пројекат у овом региону и он ће имати велики значај за развој европског енергетског система. Мислим да је изградња гасовода најављених капацитета само прва фаза ’Турског тока‘ и да постоји простор за њихово повећање. Турска се враћа на позицију руског економског партнера ’број један‘ у блискоисточном региону. ’Турски ток‘ је од узајамне користи: Русија на тај начин отвара ’јужни прозор‘ у Европу, упркос противљењу ЕУ и проблемима са непоузданим транзитером Украјином, док Турска постаје не само транзитна земља за руски гас, већ земља дистрибутер гаса, и на тај начин добија могућност да утиче на ситуацију на тржишту плавог горива у Европи“, каже за Спутњик Владимир Шаповалов, заменик директора московског Института за историју и политику.

    Руски и европски експерти оцењују да је међувладин споразум Русије и Турске о реализацији пројекта „Турски ток“ још један пораз САД у међународној арени.

    Вашингтон је на све начине покушавао да спречи реализацију овог пројекта, али у томе на крају није успео и сада је геополитички и економски поражен. Као прво, „Турски ток“ руши економске планове Вашингтона да продајом гаса из шкриљаца конкурише Русима на европском тржишту. Друго, САД остају „кратких рукава“ и када је реч о Украјини, територији на којој је Белој кући било лакше да држи под контролом руске гасоводе.

    Приче да Москва жели да изгради друге гасоводе и да заобиђе Украјину само да би напакостиле Кијеву, свакако не одговарају истини. С једне стране, Руси су уморни од уцена, спорова и натезања са Кијевом у енергетској сфери и зато желе да смање своју зависност од Украјине као транзитера, а с друге стране Москва жели да обезбеди стабилну испоруку гаса у ЕУ и да тако остане поуздан партнер Европи.

    Председник РФ Владимир Путин и председник Турске Реџеп Тајип Ердоган у Турској
    © REUTERS / Kayhan Ozer/Presidential Palace

    У Кијеву већ увелико рачунају колико ће изгубити због „Турског тока“" — спомиње се бројка од најмање 15 милијарди кубних метара гаса годишње, колико је намењено Турцима. Међутим, експерти истичу да би овај гасовод могао да омогући Русији да у потпуности одустане од транзита гаса кроз Украјину. Када се, у том случају, све зброји, украјинска економија би могла да претрпи озбиљан ударац.

    Раније се говорило о томе да Украјина од транзита (руског) гаса годишње зарађује више од две милијарде долара.

    Заменик председника Европске комисије (ЕК) за енергетски савез Марош Шефчович је рекао да се ЕК залаже за очување транзита гаса кроз Украјину и после 2019. године, али да без обзира на то ЕУ не одбија у потпуности могућност снабдевања гасом преко „Турског тока“.

    Експерти сада чекају да чују и коначан став ЕУ о изградњи „Турског тока“, али искључују могућност да би сада могла да се понови судбина „Јужног тока“, када су Американци и Европљани користећи Бугарску саботирали изградњу тог гасовода и фактички принудили Русију да тај пројекат „замрзне“.

    Између осталог, наводе експерти, са Анкаром се таква ситуација не би могла догодити, јер је „Турска самостална држава, политички суверена и свесна је користи коју ће имати“.

    Иначе, изградња „Турског тока“ стартоваће 2018. године, а већ крајем 2019. гасовод ће бити спреман за експлоатацију. Прве две цеви градиће се убрзаним темпом на рачун „Гаспрома“, али ако нешто крене наопако, Русија ће имати право да одустане од изградње друге фазе.

    „Турски ток“ ће ићи од Краснодарског краја у Русији до европског дела Турске и даље до границе са Грчком. Дужина цевовода износиће више од 1.000 километара, од којих ће 910 километара проћи по дну Црног мора, а 180 кроз турску територију,

    Предвиђено је било да гасовод има четири крака, укупног капацитета 63 милијарде кубних метара гаса годишње и та опција се у перспективи не искључује.

    Вредност изградње првог крака процењује се на 4,3 милијарде долара, а укупна цена пројекта процењује се на 11, 4 милијарде евра.

     

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    Турски ток, енергетика, Русија, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога