Слушајте Sputnik
    Избеглице и ЕУ

    На којим ће се тачкама ломити ЕУ следеће године

    © Фото : pixabay
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 290

    Серија председничких избора, која идуће године очекује бројне државе у Европи, Француску, Немачку, па на крају крајева и Србију, биће изузетно важна и може одредити курс којим ће се Европа на даље кретати.

    Док су кандидати за будућег француског председника углавном познати, у Немачкој се, готово свакодневно, лицитира са именима будућег председника те земље, који ће у фебруару наредне године на том месту заменити Јоахима Гаука. 

    Немачки избори нису попут избора у већини држава где се председник бира директно, већ се он бира у Савезној скупштини коју формирају делегати странака заступљени у Горњем и Доњем дому Парламента Немачке.

    Ненад Радичевић, дописник „Политике“ из Берлина, за Спутњик каже да је код избора председника у Немачкој реч о политичком договору и обично се настоји да он буде што шири међу водећим странкама.

    „За сада, као један од могућих кандидата јавља се актуелни шеф немачке дипломатије Франк Валтер Штајнмајер. Иако он не потврђује да ће се кандидовати, његов партијски шеф, вицеканцелар Зигмар Габријел, настоји да управо Штајнмајер буде кандидат. Та идеја, за сада, наилази на противљење канцеларке Ангеле Меркел, а још увек није познато ко би могао да буде њен кандидат и да ли би то могао да буде министар финансија Волфганг Шојбле или можда актуелни председник Бундестага Норберт Ламерт“, објашњава Радичевић.

    Како каже, избор новог немачког председника неће утицати на стварање неких тектонских поремећаја у ЕУ, напротив.

    „Ако то буде Штајнмајер, видећемо наставак актуелне спољне политике Немачке, нарочито према Русији. Сада видимо да канцеларка Меркел жели да има нешто оштрији став према Москви, а социјалдемократе, између осталих и сам Штајнмајер, настоје да имају мекши став и више инсистирају на договорима, а мање на санкцијама. Тако да се та својеврсна игра доброг и лошег полицајца према Русији неће мењати уколико Штајнмајер дође за председника. Иста ситуација ће бити и ако председник буде неко близак Хришћанско-демократској унији Ангеле Меркел, будући да ће пресудни утицај на спољну политику Немачке имати парламентарни избори“, напомиње Радичевић.

    Он истиче да су председнички избори у Немачкој увод у парламентарне изборе који ће се на јесен следеће године одржати у тој земљи.

    „Ти избори су за Немачку далеко значајнији и показаће однос снага међу странкама и коалицијама, као и да ли ће Ангела Меркел остати на власти или би можда евентуално коалиција лево оријентисаних странака могла да освоји власт“, каже Радичевић.

    Према његовом мишљењу, француски председнички избори у априлу следеће године су далеко неизвеснији од немачких и много више могу да утичу на ситуацију у самој ЕУ, као и предстојећи уставни референдум у Италији.

    „То су неке тачке на којима би могла да се ломи ЕУ, уколико на власт дођу углавном популистичке странке, будући да Национални фронт Марин Ле Пен има веома велику популарност и сва је прилика да ће она ући у други круг. Питање је, међутим, да ли ће у другом кругу кандидат десног центра опет бити Никола Саркози или неко од социјалиста — актуелни председник Оланд или премијер Мануел Валс. Сасвим је сигурно, међутим, да ће избори у тој земљи бити једна од преломних тачака ЕУ, која и иначе врви од проблема који утичу на њену стабилност. Иако се мигрантска криза истицала као главни подстрек за нестабилност Уније, суштински је британска одлука да изађу из ЕУ највећи потрес који је Унија доживела, јер се не зна како ће и са каквим уговором Британци изаћи из Уније“, каже Радичевић.

    И Јакша Шћекић, новинар и продуцент агенције „Ројтерс“, за Спутњик каже да ће француски избори бити изузетно значајни и да их треба посматрати у склопу „брегзита“.

    „Американци сада морају да нађу новог партнера унутар ЕУ. Њима су најближи били Британци, некада се спекулисало и у шали говорило да је Велика Британија амерички ’тројански коњ‘ унутар Уније. Како сада Британаца нема и очекује се да ће премијерка Тереза Меј у марту покренути процес формалног изласка те земље из ЕУ, мислим да ће постојати мала суревњивост између Француза и Немаца из два разлога: ко ће бити ближи Русији, која је врло важан партнер Европе и она је мора уважавати, и ко ће бити ближи партнер САД. Мислим да би и Париз и Берлин желели да буду спона између Вашингтона и Русије“, каже Шћекић.

    Велики проблем Француза је што актуелни председник Оланд има јако лош рејтинг, а у децембру ће бити познато да ли ће се поново кандидовати или не, напомиње Шћекић, па се у овом тренутку може само спекулисати о томе ко ће ући у други круг.

    „Истраживања показују да ће Марин Ле Пен ући у други круг, али да из њега вероватно неће изаћи као победник, јер ће се Француска ујединити против толико десне снаге, што ће највероватније резултирати победом њеног противкандидата. За сада је неизвесно да ли ће у други круг ући бивши француски председник Никола Саркози или можда чак и бивши премијер, сада градоначелник Бордоа, Ален Жипе. Остаје да се види ко ће победити, али јасно је да ће серија председничких избора, која идуће године очекује Европу, Француску, Немачку, па на крају крајева и Србију, бити изузетно важна и може одредити курс којим ће се Европа на даље кретати“, каже Шћекић.

     

    Тагови:
    ЕУ, Ненад Радичевић, Јакша Шћекић, Западна Европа, Европа, Немачка, Француска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога