Београд+ 12°C
Ниш+ 8°C
Слушајте Sputnik
    Трепча, Косово

    Да ли је Србија „оборила“ косовски закон о „Трепчи“?

    © Sputnik/ Бранкица Ристић
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    11838340

    Специјално веће косовског врховног суда затражило је од уставног суда Косова поништење закона о „Трепчи“, јер је један од судија-чланова тог већа из Еулекса закључио да је поменути закон неуставан из разлога заснованих на основним, уставом заштићеним правима, која гарантују имовину.

    Милован Дрецун, председник Одбора за КиМ у Скупштини Србије за Спутњик каже да тај захтев специјалног већа косовског врховног суда представља позитиван корак, уколико заиста доведе до поништавања закона о „Трепчи“.

    „Србија је указивала на то да ће потпуно незаконита конфискација ’Трепче‘ довести до тога да бројни повериоци неће моћи да наплате своја потраживања од тог предузећа, јер је читава замисао Албанца у Приштини била да отму ’Трепчу‘, а дуговања пребаце на буџет Косова. Сада је тај судија схватио да ту постоји проблем, али је забрињавајуће како се не увиђа да је сам тај закон нешто што не може да се подведе под нормалну правну праксу и да се заправо ради о пљачкању државне имовине Србије“, напомиње Дрецун.

    Душан Челић, професор Правног факултета на Универзитету у Косовској Митровици, за Спутњик каже да је још приликом доношења закона о „Трепчи“ било јасно да су албанске власти у Приштини тиме нарушиле једно од основних права — право на мирно уживање имовине, које је заштићено и Европском конвенцијом о људским правима.

    „Јако је интересантно да се сада појављује информација да је тим законом прекршено право на мирно уживање имовине. Како је на КиМ све политика, тако се и та вест може посматрати и кроз призму политике, јер је реч о страном судији који је дошао до тог ’епохалног‘ закључка — да је тим законом прекршено право повериоца на наплату“, каже Челић.

    Професор Челић каже да се не може са сигурношћу рећи да ли је таква одлука специјалног већа косовског врховног суда резултат активности Владе Србије, пре свега према ЕУ и Еулексу, који су задужени за владавину права на КиМ.

    „У сваком случају, ја не бих био оптимиста, јер власт на КиМ држе самопрокламоване власти у Приштини. Видећемо да ли ће имати снаге да повуку тај закон који је очигледно нарушио права свих власника, поверилаца и акционара ’Трепче‘“, каже Челић.

    Ни Милован Дрецун није прецизирао да ли се заслуге за евентуално поништење закона о ’Трепчи‘ могу приписати Влади Србије.

    „Влада Србије донела је одлуку којом је реаговала на покушај конфискације ’Трепче‘, као и план активности. Сви аргументи су на столу и предочени су релевантним међународним чиниоцима. Са тим активностима се наставља“, каже Дрецун.

    На питање да ли је реално очекивати да институције у Приштини, након захтева специјалног већа косовског врховног суда, пониште закон о „Трепчи“, Милован Дрецун каже да је помало илузорно очекивати да ће на КиМ функционисати правни поредак у правом смислу те речи.

    „Очигледно је да се ради о политичком покушају Приштине да питање државне имовине Србије и приватне имовине Срба на КиМ реши на начин који представља правно насиље и да се преко неких наводних закона отме имовина. Видећемо како ће се Приштина понашати у наредном периоду, јер је очигледно да се у игри појавило и међународно присуство на Космету, па да видимо како ће они сада реаговати“, каже Дрецун.

    Подсећања ради, закон о „Трепчи“, који је ступио на снагу на Косову, а који је Влада Србије поништила, предвиђа одузимање вредне имовине „Трепче“ и пребацује је без икакве накнаде на тек оформљено акционарско друштво, у којем је 80 одсто акција у власништву Косова, а 20 одсто у приватном власништву. Акционарско друштво, према закону, не преузима обавезе „Трепче“, нити гарантује за њих.

     

    Тагови:
    власништво, Уставни суд Косова, Влада Србије, Трепча (комбинат), Душан Челић, Милован Дрецун, Косово и Метохија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога