Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    3131
    Пратите нас

    Молдавија и Украјина договориле су се да „протерају“ руску војску из Придњестровља. У Москви одговарају да је то исто као да су се Хондурас и Гватемала договориле да избаце америчку војску из Кореје, а придњестровске власти се категорички противе повлачењу руских трупа, истичући да су „руски миротворци гаранти мира и стабилности“ у том региону.

    Руски експерти замисао Кишњева и Кијева називају апсурдним и истичу да је то апсолутно нереалан сценарио, јер Украјина и Молдавија могу о томе да се договарају колико им је год воља, али одлуку о повлачењу војске могу донети само Русија и Придњестровље.

    Москва по том питању има јасан став и за сад не планира повлачење своје војске, а приче на ту тему у руској престоници доживљавају као провокацију.

    Придњестровље
    © Sputnik / Јевгениј Панасенко, Николај Костиркин

    Причу о „избацивању“ руских миротвораца покренули су министри одбране Украјине и Молдавије, Степан Полторак и Анатол Шалару, који су се договорили да Украјина обезбеди „зелени коридор“ за евакуацију руске војске и наоружања из Придњестровља.

    Како је рекао Шалару, оружје које се налази у војним складиштима у Кобасни представља велику опасност како за становнике Молдавије, тако и за Украјинце, па да ће због тога до краја године бити разрађен план за одношење наоружања и повлачење Оперативне групе руске војске у Придњестровљу са те територије.

    Према речима Шаларуа, стране су се договориле да се војни експерти двеју земаља састану како би размотрили војно-техничка питања, повлачење конвоја из Молдавије, мапу кретања до уласка у Украјину, као и даље маршруте по украјинској територији. Према његовим речима, стране желе да се та мисија одвија под окриљем ОЕБС-а и УН.

    „Планирамо да се обратимо међународним организацијама како би оне извршиле утицај на руководство Русије и допринеле започињању поменутог процеса евакуације“, рекао је он.

    Међутим, главни пропуст два министра је тај што нису питали ни Русију, ни Придњестровље шта мисле о тој „великој операцији“.

    Већину становника Придњестровља чине Руси и Украјинци, који су захтевали излазак из Молдавије још пре распада СССР-а. Након што су молдавске власти безуспешно покушале 1992. године силом да реше тај проблем, Придњестровље је од тог тренутка ван контроле Кишињева.

    Руски миротворци налазе се на територији те непризнате молдавске републике још од распада Совјетског Савеза, а основни задаци су јој мировна мисија и обезбеђивање складишта са муницијом.

    Молдавија је у последњих 23 године више пута потезала причу о повлачењу руских миротвораца, који обављају своју мисију у складу са Споразумом о принципима мирног регулисања молдавско-придњестровског конфликта, потписаног 1992. године. Договорени број од 3.200 војника смањен је у међувремену на 1.200, а данас је половина њих ангажована на обезбеђивању и одржавању војних складишта на територији републике.

    У Придњестровљу сматрају да руска војска игра кључну улогу у мировној операцији и представља јединствен пример миротворства, што признају и многи експерти у свету. Око 94 одсто житеља те републике се залаже за очување мировне мисије у региону у свом садашњем облику, а разлог за то је чињеница да та област живи у миру у последње две деценије.

    Председник непризнате Придњестровске молдавске републике Јевгениј Шевчук истиче да руски миротворци гарантују мир и стабилност у Придњестровљу и категорички се противи повлачењу руских снага из региона.

    „То ће заоштрити ситуацију и може довести до новог крвопролића“, упозорио је он.

    Руски експерти сматрају да је присуство руских мировних снага у Придњестровљу веома важно. Као прво, Русија не жели да се у републици понове догађаји из 1992. године, а уколико би руска војска напустила то подручје постоји опасност да ће Молдавија покушати да реши проблем силом. Русија то не може да дозволи, јер тамо живи велики број Руса.

    Осим тога, повлачење руске војске из Придњестровља ишло би на руку НАТО-у, који има своје базе у Румунији и планира даље ширење ка руским границама.

    Не би требало заборавити чињеницу да је Румунија чланица Алијансе, а да су Молдавија и Украјина фактички партнери НАТО-а.

    Нема сумње да је руски мировни контигент „кост у грлу“ западној Алијанси и да боравак руских снага у Придњестровљу ствара проблеме НАТО-у у том региону, јер Алијанса не може несметано да се шири из Румуније ка Молдавији и Украјини.

    Осим тога, докле год је тамо руска 14. Армија изгледи да ће се Молдавија придружити НАТО-у су веома мали и готово нереални, јер према Уставу Молдавија има неутрални статус и нема право да улази у војне савезе све док на њеној територији постоји нерешени конфликт. Међутим, та земља од 1994. године сарађује са НАТО-ом у оквиру индивидуалног плана партнерства.

    Са друге стране, анкете показују да се већина грађана Молдавије противи уласку те земље у НАТО.

    Међутим, требало би подсетити и да је молдавски министар одбране Анатолиј Шалару још у јулу ове године на самиту НАТО-а у Варшави тражио помоћ од Алијансе да истера руске снаге са територије Придњестровља.

    Он је рекао да се „мировна мисија на територији Молдавије налази незаконито и предложио је да се трансформише у „многонационалну цивилну мисију“.

    Молдавски министар је предложио и да се 2019. године одрже војне вежбе НАТО-а у тој земљи. Маневри, према његовим речима, треба да постану платформа за стварање регионалног центра за обуку.

    „Молдавија ће уложити све напоре како би постала поуздан партнер Алијансе“, закључио је Шалару.

    Пошто је добио прећутни пристанак и подршку НАТО-а, молдавски министар је брзо нашао партнере у Украјини за прављење стратегије о избацивању руских миротвораца.

    Међутим, од њихових планова слаба вајда. Експерти закључују да се та смелост Кијева и Кишњева да „командују“ туђој војсци на туђој територији граничи са глупошћу.

     

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    Молдавија, Придњестровље, Украјина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога